Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(јан 16, 2020)
НАТО тренутно не поседује средства противракетне одбране која би могла да се супротставе руском систему „Искандер М“ због његове покретљивости, малих димензија и могућности да користи две врсте ракета, сматра војни стручњак Дмитриј Дрозденко.
   |    (јан 16, 2020)
Стручњаци Роскосмоса осмислили су начин како да онемогући другим земљама да преко сателита шпијунирају активности на њеној територији, саопштено је из ове руске свемирске агенције.
   |    (јан 16, 2020)
Цариградски патријарх Вартоломеј решио је да забије нож у леђа Српској православној цркви „легализацијом раскола у Северној Македонији“, одлучивши да се стави у функцију политичких елита које користе религију у својим играма, изјавио је портпарол Московске патријаршије Владимир Лејгода.
   |    (јан 16, 2020)
Државна дума Русије је за новог премијера Руске Федерације именовала Михаила Мишустина.
   |    (јан 16, 2020)
Владимир Путин предложио је велике уставне измене, а један од кључних предлога је приоритет националног права над међународним. Експерти објашњавају да је логично да у Русији руски закони буду изнад међународног права, с обзиром да у једној сувереној држави туђе норме не треба да буду јаче од закона те земље.
   |   

КРАЂА СРПСКОГ НАСЛЕЂА – ХРВАТСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ СА ГУСЛАМА И МАРКОМ КРАЉЕВИЋЕМ

Пројекат стварања модерне хрватске нације у првој половини 19. века отопочео је најпре одбацивањем обе варијанте хрватског језика – кајкавске и чакавске, којима су Хрвати говорили до Људевита Гаја – и присвајањем српског језика, односно штокавског наречја. На тај начин су створени услови да идеја нације на принципу: католичка вера + српски језик = хрватска нација премости реке Купу, Саву и Чазму, којима је вековима била омеђена и крене у бестидну отимачину свега српског.

Опширније...

ОВО ЈЕ ЖЕНА КОЈА ЈЕ ДОКАЗАЛА ДА ЈЕ СРПСКИ ЈЕЗИК НАЈСТАРИЈИ НА СВЕТУ (ВИДЕО)

Бранислава Божиновић је једна грандиозна и величанствена жена, прави Српски Посвећеник, која је проучавајући санскритски језик дошла до спознаје, да је наш српски језик најсроднији древном санскритском језику.

Опширније...

САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: НИЈЕ САНЏАК ВЕЋ СТАРА РАШКА

На простору некадашњих српских и југословенских земаља с најближим окружењем крајем 17. века било је 25 санџака. Новопазарски је основан око 1790. године, с Новим Пазаром као административним седиштем, иако су санџак-бегови и касније кајмаками најчешће боравили у Сјеници. Овај санџак је три пута укидан. У турском царству почетком 19. века било је 290 санџака, али су сви укинути 1921. године и име се једино код нас задржало.

Опширније...

САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: БОШЊАЦИ ПРОПАДАЈУ ЈЕР СУ СЕ ОДРЕКЛИ СВОГ ПРАВОГ ПОРЕКЛА

Историчар и професор Салих Селимовић врстан је познавалац тема везаних за српско-муслиманске односе и проблеме који су се „провлачили“ кроз нашу, не много срећну, балканску прошлост. Аутор је вредних књига, на десетине студија, научних радова о пореклу и историји Срба муслиманске вероисповести.

Опширније...

АУСТРИЈСКИ ДРЖАВНИК ПОТВРДИО: СРБИ СУ СТАРОСЕДЕОЦИ СЛАВОНИЈЕ

Гроф Бартенштајн тврдио је да су Срби староседеоци Славоније, и негирао да је већина тадашњих Срба на територијама северне Србије (Војводине), Мађарске и Хрватске пореклом од оних Срба који су из Србије дошли под вођством свог патријарха Арсенија Чарнојевића 1690. године.

Опширније...

САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: СРБИ СУ УВЕК КРИВИ ЗА СВЕ

Са свих страна, нажалост и изнутра, су деловања против једниства српског националног корпуса и државе Србије. То није од јуче, али су српски државници, политичари, научници и културни посленици налазили начина де се та непријатељска деловања у релетавном миру како тако амуртизују. Ако ништа да се барем вербално, културом и научним стваралаштвом супротставе сваковрсном насиљу.

Опширније...

АТАК НА СВЕСТ СРБА: ЕВРОПА ТРАЖИ ДА ИЗБРИШЕМО ВЕЛИКЕ РАТНЕ ПОБЕДЕ И ЖРТВЕ

У годинама нашег пута у ЕУ, стално смо под захтевима да смањујемо националну историју, да смањујемо ту компоненту. Чак су нам поручили и почетком 2013. да не пуштамо одушевљење кроз медије и кроз јавност приликом обележавања стоте годишњице од почетка рата, каже историчар Миле Бјелајац, поводом Дана примирја.

Опширније...

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ