Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(феб 02, 2019)
Руски председник Владимир Путин изјавио је да ће одговор Русије на одлуку САД да иступи из Споразума о ракетама малог и средњег домета бити реципрочан ; Русија обуставља његову примену.
   |    (јан 25, 2019)
Иницијатива да се промени име Републици Српској, која је потекла од бошњачког члана Председништва Босне и Херцеговине, ујединила је српске политичаре из Бањалуке који су до јуче били љути непријатељи.
   |    (јан 25, 2019)
Унутрашња борба у САД, укључивањe Русије у преговоре Београда и Приштине и насртај на име Републике Српске, централне су теме о којима смо у емисији „Од четвртка до четвртка“ разговарали са др Александром Гајићем са Института за европске студије.
   |    (јан 24, 2019)
Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик рекао је да је бошњачког члана Председништва БиХ Шефика Џаферовића питао ли је СДА свесна шта ради покретањем иницијативе у вези са оспоравањем имена Републике Српске и да тиме покрећу процесе који им неће ићи на руку.
   |    (јан 24, 2019)
Русија упозорава Сједињене Америчке Државе да се војно не мешају у кризу у Венецуели јер би то могло да има катастрофалне последице, изјавио је заменик шефа руске дипломатије Сергеј Рјабков.
   |   

ЉИЉАНИ СУ БОГОРОДИЧИН ЦВЕТ, ПРИПАДАЈУ СРБИМА, А НИКАКО ВЕШТАЧКИ СТВОРЕНИМ "БОШЊАЦИМА"

Династија Котроманић је уз Немањиће једна од две највеће и најпознатије српске средњовековне владарске породице. Сходно томе, грб Котроманића у српској средњовековној хералдици по важности одмах је уз грб Немањића. Котроманићи су за свој грб узели штит са љиљанима, који нису увек имали исти распоред на штиту, али су свакако главно обележје Котроманића.

Симболика љиљана има јаке везе са хришћанством, а љиљан или крин симболизује Богородицу. На простору целе средњовековне хришћанске Европе љиљан је био чест мотив на владарским и великашким грбовима. Што се тиче територија српских средњовековних држава, љиљан је био приказиван и на црквама, фрескама, новцу и гробовима, а све то указује на верску симболику љиљана или крина.

Један од најстаријих приказа љиљана код Срба, јесте на гробним плочама код манастира Превлака из IX-X века. Разумљиво, јер се хришћанство међу Србима ширило са Јадранске обале према унутрашњости, а са њим и мотив љиљана.

Знамо да је велики утицај на српску културу извршила Византија, а Срби су од ње усвојили и верске и државне симболе, па тако поред двоглавог орла, оцила, усвојили су и симбол љиљана. Тако на новцу краља Милутина имамо стилизован љиљан. Такође, кринова круна из ћивота св. Симеона, датује се између 1350-1370.

Грб властеоске породице Бућа (Бућић) из Котора, која је давала протовестијаре (министре финансија) цару Душану, цару Урошу, кнегињи Милици, деспоту Стефану и краљу Твртку, такође има љиљан у грбу, као и боје жуту и плаву којима су најчешће заступљене на реконструкцијама грба Котроманића.

Треба додати да нису тачно познате боје грба Котроманића, тако поред жуто плаве, постоји и верзија са црвеним штитом, белом дијагоналном линијом и златним љиљанима.

Преко Рашке, Зете и Хума владари и властела средњовековне Босне преузели су симбол љиљана али и двогрбог орла, што јасно указује на везе са Немањићима. Пре него што ће се породица Котроманић уздићи до трона српског краљевства, њихов грб није садржио љиљане а то се види и са печата бана Стефана II Котроманића на којем нема љиљана. Љиљана нема ни на печату Твртка Котроманића док је још био бан. Међутим, када се Твртко у манастиру Милешева 1377. године крунише за српског краља, на његовом печату видимо грб Котроманића с љиљанима и грб Немањића двоглавог орла.

Твртко је овим вероватно желео да истакне да је он легитимно наследник Немањића и њихове државе, додајући ту и свој грб и традицију босанске државе. Твртко је, дакле тиме истакао јединство две српске државе, Рашке и Босне, без обзира што је у договору са Лазаром и осталим српским великашима препустио већину територије источно од Дрине њима, као обласним господарима.

То јединство најбоље ће се манифестовати за време Косовске битке, када је Твртко, сматрајући да је његово краљевство нападнуто, послао на Косово свој одред под вођством Влатка Вуковића Косаче. За разлику од стилског приказа на печату, Твртко је на свом златном динару приказао грб Котроманића са штитом пресеченог дијагоналном траком са круном.

Краљевски печат Котроманића неће се мењати ни за време Твртковог наследника, краља Стефана Дабише Котроманића. На његовом печату ће такође бити и грб Немањића – двоглави орао, и грб Котроманића – штит с љиљанима. Краљ Стефан Остоја Котроманић за време своје прве владавине такође ће имати исти грб, као и приказ двоглавог орла поред љиљана на своме печату. Твртко II Котроманић са грба избацује љиљане, а после његове прве владавине на трон се опет успиње Остоја који у штит ставља кринову круну.

За време своје друге владавине Твртко II Котроманић ће на Остојин грб додати прво слово свога имена. Твртка II наследиће син Стефана Остоје, Стефан Томаш Котроманић, и он ће извести измјене у грбу додајући му своје иницијале СТ.

Последњи краљ из породице Котроманић, Стефан Томашевић Котроманић, користиће грб Стефана Остоје са криновом круном на штиту. Млетачки сликар Јакоп Белини на својој слици “Христос с донатором“ из 1460. године, преставио је Стефана Томашевића Котроманића са црвеном одеждом на којој су сликани златни љиљани.

На гробу жене Стефана Томаша Котроманића, Катарине Вукчић Косача, који се налази у Риму, стоји и њен грб на којем се, између осталога, налазе и кринове круне:

Када све пажљиво сагледамо, видимо да су Котроманићи наследили Немањиће и то су видљиво истицали. Занимљиво је да босански банови немају на грбовима љиљане, него тек од проглашења Твртка I за краља, они се појављују као знамење Котроманића. Пошто се он крунисао за краља у Милешеви по православном обреду, јасно нам је и одакле су Котроманићи примили овај симбол.

То свакако и из тога што су љиљани симбол и краљевске власти „дароване“ од Бога, а под заштитом Богородице. Код Срба средњег века култ Богородице био је најпоштованији, а међу Србима га је раширио Свети Сава после свога повратка са Свете горе.

Чак су и припадници „цркве босанске“ који још у историографији важе за јеретике, поштовали култ Богородице, на што је свакако утицала и Хумска епископија после потпадања Хума под власт Котроманића.

На многим стећцима по Босни и Херцеговини налазе се и стилизовани уклесани љиљани. Дакле, од Византије, преко Рашке, Зете, Хума симбол љиљана се проширију и на Босну.

(Текст: http://frontal.rs; Наслов: Агенција Газета)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ