Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(феб 02, 2019)
Руски председник Владимир Путин изјавио је да ће одговор Русије на одлуку САД да иступи из Споразума о ракетама малог и средњег домета бити реципрочан ; Русија обуставља његову примену.
   |    (јан 25, 2019)
Иницијатива да се промени име Републици Српској, која је потекла од бошњачког члана Председништва Босне и Херцеговине, ујединила је српске политичаре из Бањалуке који су до јуче били љути непријатељи.
   |    (јан 25, 2019)
Унутрашња борба у САД, укључивањe Русије у преговоре Београда и Приштине и насртај на име Републике Српске, централне су теме о којима смо у емисији „Од четвртка до четвртка“ разговарали са др Александром Гајићем са Института за европске студије.
   |    (јан 24, 2019)
Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик рекао је да је бошњачког члана Председништва БиХ Шефика Џаферовића питао ли је СДА свесна шта ради покретањем иницијативе у вези са оспоравањем имена Републике Српске и да тиме покрећу процесе који им неће ићи на руку.
   |    (јан 24, 2019)
Русија упозорава Сједињене Америчке Државе да се војно не мешају у кризу у Венецуели јер би то могло да има катастрофалне последице, изјавио је заменик шефа руске дипломатије Сергеј Рјабков.
   |   

САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: НИЈЕ САНЏАК ВЕЋ СТАРА РАШКА

На простору некадашњих српских и југословенских земаља с најближим окружењем крајем 17. века било је 25 санџака. Новопазарски је основан око 1790. године, с Новим Пазаром као административним седиштем, иако су санџак-бегови и касније кајмаками најчешће боравили у Сјеници. Овај санџак је три пута укидан. У турском царству почетком 19. века било је 290 санџака, али су сви укинути 1921. године и име се једино код нас задржало.

Ове чињенице су окосница недавно објављене књиге „Рашка или Санџак“ мр Салиха Селимовића, историчара из Сјенице, у којој је он сабрао чланке и публицистичке радове о прошлости Старе Рашке, неким актуелним темама, пре свега историјској утемељености два имена (термина, топонима) – Рашка или Рашка област, који углавном употребљавају православни Срби, док муслимани и Бошњаци користе турско име Санџак.

Користећи изворне документе и богату литературу и пратећи прилике од турске окупације Старе Рашке у првој половини 15. века, новог административног устројства, преко исламизације и присилних миграција, Селимовић осветљава историјске чињенице и подсећа:

– Санџак је турска реч и значи застава. Санџаци су били само административне јединице којима су управљали санџак-бегови као војним пленом, добивши од султана санџак, односно заставу као симбол власти и командовања војском санџака. После доношења Вилајетског закона 1865. године, санџаци су добили статус управног подручја у рангу округа, без икаквих политичких, верских и етничких посебности.

Име Санџак се потпуно одомаћило у општинама Нови Пазар, Сјеница, Тутин и Пријепоље, као и неколико општина севера Црне Горе, док се комшије у Новој Вароши и Прибоју оштро противе својатању, сврставању и цртању карата. Ово име је често повод за тензије на југозападу Србије, за трвења и запаљујућу атмосферу у политичким и политикантским препуцавањима.

На страницама књиге, у издању Српске радикалне странке, аутор низом сведочанстава тврди да нису само Турци „кумовали“ називу Санџак, већ и Швабе. Политички правац који су утемељиле аустроугарска дипломатија и војска – темељац је актуелних збивања и захтева за специјални статус или аутономију Санџака, као и прихватања овог назива за некадашње огњиште немањићке државе.

– Пошто се Новопазарски санџак налазио у оквиру Босанског вилајета, Аустроугарска је 1878. захтевала и његову окупацију, да би спречила стварање заједничке границе Србије и Црне Горе или евентуално њихово уједињење. Тај простор је Бечу био потребан и као коридор за његово напредовање према Егејском мору. Великом политичко-дипломатском активношћу то је делимично спречено, па је Аустроугарска са својом војском 1879. запосела само Пљевља, Прибој и Пријепоље. Порта је од тог подручја организовала Пљеваљски санџак, па је настао период двовлашћа – пише Селимовић.

Касније се усталило само име Санџак, у смислу неке посебне територије у односу на окружење. То се чинило у дипломатским круговима Аустроугарске, Турске и Немачке, јер је ово подручје било веома погодно за политичке и дипломатске манипулације, посебно са његовим муслиманским становништвом, стварајући му илузију о неком повратку „на старо“, представљајући се као ослободиоци од „омражене српске и црногорске окупације“.

– Најстарије и, по мом убеђењу, најадекватније име овог простора јесте Стара Рашка, која је била ембрион српске средњовековне немањићке државе и духовности, коју су Турци Османлије дефинитивно укључили у своју државну територију половином 15. века – тврди Селимовић. – То име Regnum Rasciae било је присутно у изворима западне провенијенције све до почетка 20. века. Додуше, Стара Рашка је шири појам од Рашке области и Новопазарског санџака, али је историјски утемељен и не би требало да то икоме смета.

Срби у Рашкој области су лакомислено, како то многи признају, и сами почели да прихватају назив Санџак за историјско језгро своје најстарије државе, поготово после заседања ЗАВНОС-а (Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Санџака), 20. новембра 1943. године у Пљевљима. Последњих година упућују оштре замерке челницима Србије, па и неким научним радницима, што у јавним иступима користе назив Санџак.(

(Драгољуб Гагричић, Новости.рс)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ