Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(мај 20, 2018)
Апостол и Јеванђелист Јован (грчки облик јеврејског имена: Јахве је милостив) био је један од првих ученика Исуса Христа, са братом Јаковом. Назива се и Свети Јован Богослов. Јован је био и (према Писму) син Зеведејев и рибар на Галилејском језеру. Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус Христос када их је позвао за своје ученике, апостоле.
   |    (мај 20, 2018)
Председник Републике Српске је изјавио да нема никаквих проблема са посетом Реџепа Тајипа Ердогана Сарајеву, али да не треба дозволити било какво мешање у унутрашње ствари БиХ. Поручио је да је политичко организовање и деловање у БиХ слободно, и да са самим доласком турског председника у Сарајево нема проблема.
   |    (мај 15, 2018)
Фрапантни детаљи наводне српске средњовековне историје, у издању Завода за уџбенике и наставна средства, дело су аутора Радета Михаљчића, професора Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији и редовног члана Академије наука и уметности Републике Српске. Уџбеник одобрило министарство, а штампао га је државни Завод за уџбенике и наставна средства.Поред наведених скандалозних тврдњи, Михаљчић истиче да су досељени Словени, међу којима и Срби, примили од Албанаца обичаје и културу, као да им је, својевремено Стефан Немања преотео крајеве северне Албаније.
   |    (мај 15, 2018)
Обојена револуција у Јерменији добила је свој очекивани епилог у експресном року: опозициони лидер који је на последњим изборима добио само осам одсто подршке суграђана октроисан је на премијерску позицију. О томе које структуре стоје иза опозиционог покрета који је организовао вишедневне демонстрације појаснио је увек детаљни Вилијам Енгдал, али ни они који су пропустили да прочитају његов текст неће бити много изненађени кад сазнају да се ради о НЕД-у и Сорошевој Фондацији за отворено друштво. Да револуција не прође у знаку персоналне промене на врху пирамиде власти побринуо се новоустоличени премијер Никола Пашињан, који је одмах по ступању на дужност отпустио све шефове полиције и тајне службе.
   |    (мај 08, 2018)
Запад жели да обезбеди идеолошки алиби за потчињавање земље у којима је православна традиција доминантна, са крајњим завршним циљем који је управљен на руску државотворну, идеолошку и религијску традицију. Светска банка тврди: православци нису за промене, сиромашнији су и мање срећни.
   |   

САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: НИЈЕ САНЏАК ВЕЋ СТАРА РАШКА

На простору некадашњих српских и југословенских земаља с најближим окружењем крајем 17. века било је 25 санџака. Новопазарски је основан око 1790. године, с Новим Пазаром као административним седиштем, иако су санџак-бегови и касније кајмаками најчешће боравили у Сјеници. Овај санџак је три пута укидан. У турском царству почетком 19. века било је 290 санџака, али су сви укинути 1921. године и име се једино код нас задржало.

Ове чињенице су окосница недавно објављене књиге „Рашка или Санџак“ мр Салиха Селимовића, историчара из Сјенице, у којој је он сабрао чланке и публицистичке радове о прошлости Старе Рашке, неким актуелним темама, пре свега историјској утемељености два имена (термина, топонима) – Рашка или Рашка област, који углавном употребљавају православни Срби, док муслимани и Бошњаци користе турско име Санџак.

Користећи изворне документе и богату литературу и пратећи прилике од турске окупације Старе Рашке у првој половини 15. века, новог административног устројства, преко исламизације и присилних миграција, Селимовић осветљава историјске чињенице и подсећа:

– Санџак је турска реч и значи застава. Санџаци су били само административне јединице којима су управљали санџак-бегови као војним пленом, добивши од султана санџак, односно заставу као симбол власти и командовања војском санџака. После доношења Вилајетског закона 1865. године, санџаци су добили статус управног подручја у рангу округа, без икаквих политичких, верских и етничких посебности.

Име Санџак се потпуно одомаћило у општинама Нови Пазар, Сјеница, Тутин и Пријепоље, као и неколико општина севера Црне Горе, док се комшије у Новој Вароши и Прибоју оштро противе својатању, сврставању и цртању карата. Ово име је често повод за тензије на југозападу Србије, за трвења и запаљујућу атмосферу у политичким и политикантским препуцавањима.

На страницама књиге, у издању Српске радикалне странке, аутор низом сведочанстава тврди да нису само Турци „кумовали“ називу Санџак, већ и Швабе. Политички правац који су утемељиле аустроугарска дипломатија и војска – темељац је актуелних збивања и захтева за специјални статус или аутономију Санџака, као и прихватања овог назива за некадашње огњиште немањићке државе.

– Пошто се Новопазарски санџак налазио у оквиру Босанског вилајета, Аустроугарска је 1878. захтевала и његову окупацију, да би спречила стварање заједничке границе Србије и Црне Горе или евентуално њихово уједињење. Тај простор је Бечу био потребан и као коридор за његово напредовање према Егејском мору. Великом политичко-дипломатском активношћу то је делимично спречено, па је Аустроугарска са својом војском 1879. запосела само Пљевља, Прибој и Пријепоље. Порта је од тог подручја организовала Пљеваљски санџак, па је настао период двовлашћа – пише Селимовић.

Касније се усталило само име Санџак, у смислу неке посебне територије у односу на окружење. То се чинило у дипломатским круговима Аустроугарске, Турске и Немачке, јер је ово подручје било веома погодно за политичке и дипломатске манипулације, посебно са његовим муслиманским становништвом, стварајући му илузију о неком повратку „на старо“, представљајући се као ослободиоци од „омражене српске и црногорске окупације“.

– Најстарије и, по мом убеђењу, најадекватније име овог простора јесте Стара Рашка, која је била ембрион српске средњовековне немањићке државе и духовности, коју су Турци Османлије дефинитивно укључили у своју државну територију половином 15. века – тврди Селимовић. – То име Regnum Rasciae било је присутно у изворима западне провенијенције све до почетка 20. века. Додуше, Стара Рашка је шири појам од Рашке области и Новопазарског санџака, али је историјски утемељен и не би требало да то икоме смета.

Срби у Рашкој области су лакомислено, како то многи признају, и сами почели да прихватају назив Санџак за историјско језгро своје најстарије државе, поготово после заседања ЗАВНОС-а (Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Санџака), 20. новембра 1943. године у Пљевљима. Последњих година упућују оштре замерке челницима Србије, па и неким научним радницима, што у јавним иступима користе назив Санџак.(

(Драгољуб Гагричић, Новости.рс)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ