Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(мај 20, 2018)
Апостол и Јеванђелист Јован (грчки облик јеврејског имена: Јахве је милостив) био је један од првих ученика Исуса Христа, са братом Јаковом. Назива се и Свети Јован Богослов. Јован је био и (према Писму) син Зеведејев и рибар на Галилејском језеру. Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус Христос када их је позвао за своје ученике, апостоле.
   |    (мај 20, 2018)
Председник Републике Српске је изјавио да нема никаквих проблема са посетом Реџепа Тајипа Ердогана Сарајеву, али да не треба дозволити било какво мешање у унутрашње ствари БиХ. Поручио је да је политичко организовање и деловање у БиХ слободно, и да са самим доласком турског председника у Сарајево нема проблема.
   |    (мај 15, 2018)
Фрапантни детаљи наводне српске средњовековне историје, у издању Завода за уџбенике и наставна средства, дело су аутора Радета Михаљчића, професора Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији и редовног члана Академије наука и уметности Републике Српске. Уџбеник одобрило министарство, а штампао га је државни Завод за уџбенике и наставна средства.Поред наведених скандалозних тврдњи, Михаљчић истиче да су досељени Словени, међу којима и Срби, примили од Албанаца обичаје и културу, као да им је, својевремено Стефан Немања преотео крајеве северне Албаније.
   |    (мај 15, 2018)
Обојена револуција у Јерменији добила је свој очекивани епилог у експресном року: опозициони лидер који је на последњим изборима добио само осам одсто подршке суграђана октроисан је на премијерску позицију. О томе које структуре стоје иза опозиционог покрета који је организовао вишедневне демонстрације појаснио је увек детаљни Вилијам Енгдал, али ни они који су пропустили да прочитају његов текст неће бити много изненађени кад сазнају да се ради о НЕД-у и Сорошевој Фондацији за отворено друштво. Да револуција не прође у знаку персоналне промене на врху пирамиде власти побринуо се новоустоличени премијер Никола Пашињан, који је одмах по ступању на дужност отпустио све шефове полиције и тајне службе.
   |    (мај 08, 2018)
Запад жели да обезбеди идеолошки алиби за потчињавање земље у којима је православна традиција доминантна, са крајњим завршним циљем који је управљен на руску државотворну, идеолошку и религијску традицију. Светска банка тврди: православци нису за промене, сиромашнији су и мање срећни.
   |   

КРАЂА СРПСКОГ НАСЛЕЂА – ХРВАТСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ СА ГУСЛАМА И МАРКОМ КРАЉЕВИЋЕМ

Пројекат стварања модерне хрватске нације у првој половини 19. века отопочео је најпре одбацивањем обе варијанте хрватског језика – кајкавске и чакавске, којима су Хрвати говорили до Људевита Гаја – и присвајањем српског језика, односно штокавског наречја. На тај начин су створени услови да идеја нације на принципу: католичка вера + српски језик = хрватска нација премости реке Купу, Саву и Чазму, којима је вековима била омеђена и крене у бестидну отимачину свега српског.

На удару је првенствено био српски народ католичке вероисповести и целокупна српска историја, традиција, књижевно и културно наслеђе. Пример једне од тих отимачина – српских народних песама – као и реакције Ватрослава Јагића, изнео је Јован Дучић у свом делу „Југословенска идеологија, истина о „југославизму““; штампаном у Илиноју 1942. године.

 

„Илирци су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, а затим да по Босни могу (цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити), да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију…

Хрвати никад нису нмали својих народних песама. Срби су народ гусларски, а Хрвати народ тамбурашки; и док су Срби изграђивали своје славне епосе, Хрвати су изграђивали поскочице.

 

И сама римска црква забрањивала је Хрватима народне песме. Она није ни ма где другде помагала националне покрете; јер јединство у њеним очима, било је могућно само кроз веру, а не кроз државу. Већ је велики и учени папа Иноћентије III на сабору у нашој Дукљи изјавио године 1199 да црква и држава не иду заједно.

Зато су у Хрватској Ћирило и Методије, после њихове посвете у Риму тек у наше доба, за Лава XIII, били светковали као свеце, али их нису примали као учитеље словенске, и проналазаче ћирилице!

 

Кукуљевић пише да је загребачки бискуп Петровић забрањивао народне стихове. А Вјекослав Јагић пише да је Црква већ у средњем веку прогонила певање народних песама, не само зато што је место њих уводила црквене попевке, него је издала против њих и забране. (Рад 1876, 37). Овим се објашњава што Хрвати нису ни имали љубави за народну песму, нити је икад стварали…

 

У Босну су били са аустријском окупацијом дошли миоги агилни пријатељи ђаковачког бискупа Штросмајера. Нарочито Длустуш за просвету, Трешчец за управу, Херман за пропаганду… Штросмајерови људи у Босни су урадили невероватне ствари. Између осталог, сабирали су онамо српске народне песме и исте послали Матици Хрватској, која их је издала у 12 књига, као „Хрватске Народне Пјесме“! Ово је био несумњиво највећи и најружнији плагијат који је икад учињен у европској литератури.

 

Овом приликом су били индигнирани и сами хрватски научници, који су књижевност стављали изван политике. Професор бечког универитета, Јагић, пише др Франу Рачком, историчару: „Тако је Матица Хрватска изазвала својом одлуком да изда некакве „Хрватске народне пјесме“ читаву буру од страха. ДА ЋЕМО И ТО БЛАГО ОТЕТИ СРБИМА. Ја збиља и сам мислим да код народне епске поезије не би требало сувише истицати хрватско име; јер што је некоћ било стари хрватских мотива, чини ми се да је ПРОПАЛО под навалом нових сижета, који су долазили с Турцима са Истока. (Јагић, Спомени, II, 167).

 

Као што се види, Јагић обраћа пажњу да су после доласка Турака и стварања том приликом српских епоса о Косову и Марку, српске народне песме неоспорно само српска творевина, коју не би у Загребу требали онако безочно присвајати.“

Јован Дучић, Југословенска идеологија, истина о „југославизму“; Издање Централног Одбора Српске Народне Одбране у Америци Чикаго, Илиној 1942

Уколико неко мисли да може пронаћи неки хрватски мотив у овој другој од 12 књига, целу књигу може да скине овде.

 

(Расен.рс)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ