Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(сеп 21, 2018)
Заједнички став Републике Српске и Русије је да високи представник међународне заједнице и стране судије у Уставном суду треба да оду из БиХ и да је недопустиво мешање са стране у унутрашње односе у тој држави, саопштено је на заједничкој конференцији за новинаре председника РС Милорада Додика и шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова.
   |    (сеп 13, 2018)
Руска православна црква је објавила да је спремна да подржи међуцрквене иницијативе чији би циљ био избегавање раскола у светском православљу.
   |    (сеп 10, 2018)
Популарни српски астролог и писац Велимир Ремић широком аудиторијуму познат је као један од најпрецизнијих прогностичара мундане астрологије на простору централног Балкана. У интервјуу који је 22. јула 2018. године дао порталу “Еспресо.рс” између осталог прогнозирао је и тријумф нашег славног тенисера Новака Ђоковића који је победио аргентинског противника Хуан Мартина дел Потра у мечу који су играли у Њујорку. Уз констатацију да је Ремић успешно прогнозирао Нолетов повратак у сами врх, уследило је питање новинарке Јелене Јовановић које се односи на “УС опен” и могућност да Ноле постане шампион овог престижног такмичења у 2018. години. Велимиров одговор прочитајте у фотографском доказу чланка који је изазвао лавину коментара на друштвеним мрежама. 
   |    (сеп 05, 2018)
Ево зашто не прогоне ни кинеско, ни јеврејско, ни јерменско писмо већ само – ћирилицу. Тако је момента када је настала, јер су тада Св. Константина-Ћирила прогониле присталице „тројезичне јереси“ које су сматрале да је хришћанско богослужење могуће само на три језика – на ивриту, грчком и латинском.
   |    (сеп 05, 2018)
Питање Републике Српске и српског народа у БиХ за Србију питање је од националног значаја број један, рекао је у Бањалуци министар спољних послова Србије Ивица Дачић.
   |   

МЕША СЕЛИМОВИЋ: ЈА САМ СРБИН, ОД ВУЈОВИЋА ИЗ ДРОБЊАКА!

Те 1982. године у Шпанији се одвијало 12. светско првенство у фудбалу. У финалу је, 11. јула, Италија победила Немачку са 3:1. И док је већина Југословена чучала поред ТВ апарата, пратећи финални меч, стигла је вест – умро је Меша Селимовић.

Са животне сцене нестао је писац великих романа – „Дервиш и смрт“, „Тврђавa“, са славом, публицитетом и угледом какве тих година није имао ниједан писац у Југославији. У опроштајном говору Матија Бећковић рече: „Када би се људи копали усправно, Меша би био међу првима који је заслужио да тако буде сахрањен.“

 

И ето, ушли смо у тридесет шесту годину од растанка са великим писцем европских видика, духовно укорењеним у српској култури. Ушли смо у годину у којој ће бити додељена тридесета књижевна награда „Меша Селимовић“, традиционално признање за најбољу књигу године „Вечерњих новости“.

 

Када се 1966. године појавио роман „Дервиш и смрт“, донео је Селимовићу многобројне, највише југословенске награде (између осталих, Његошеву, Горанову, НИН-ову). Критичари се надмећу у похвалама великог, јединственог романа, ремек-дела југословенске књижевности. Пљуште награде са свих страна. Постаје најпопуларнији писац у Југославији. Добија публицитет раван Андрићевом, када је добио Нобелову награду. Чак га и предлажу за ово велико светско признање.

 

Меша Селимовић убрзо постаје централна интелектуална фигура Босне и Херцеговине, стожер слободног и критичког мишљења. Његов дотле пригушен критицизам према Титовом поретку, храњен болом за братом, жртвом босанског бољшевизма, ослободио се стега и утега. Меша Селимовић пружа отпор комунистичком бошњаштву и присилном идеолошком стварању јединствене босанскохерцеговачке књижевности и бошњачког језика.

После првог можданог удара 1971. године селе се из Сарајева у Београд. Уз помоћ Добрице Ћосића и Бранка Пешића, првог човека престонице, добијају адекватан стан.

 

„Босна га никада није прихватила због тога што се није хтио савити, што је био свој“ – рећи ће једном приликом Мешина супруга, ведра и самосвесна жена, ћерка генерала Краљевине Југославије. Била је одана Меши и његовом стваралаштву, умела да јасно каже и покаже да је спремна да с њим иде и на крај света по њихов комад среће. Њено је име Дарослава Дарка Божић. Ваљда ће због ње Меша написати „Ко промаши љубав, промашио је живот„.

 

Меша и Дара

Њихов одлазак из Сарајева никог није узбудио. Чак ће, нешто доцније, недељник „Свијет“ написати: „Остали смо без Савића и Репчића, па можемо и без Меше Селимовића.“ То су двојица фудбалера који су из ФК Сарајева прешли у Црвену звезду, за коју је и сам Меша навијао.

 

Српској академији наука и уметности Меша 3. новембра 1976. године шаље писмо:

„Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика. Једнако поштујем своје поријекло и своје опредељење, јер сам везан за све оно што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје сродство са њима немам потребе да доказујем… Није, зато, случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности, са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним аутобиографским податком.“

 

– Селимовићи су пореклом из Врањске на граници Херцеговине и Црне Горе, од дробњачког братства Вујовић. Било је деветоро браће и двојица пређу у ислам, да би штитили једни друге, и од њих су Селимовићи и Овчине. Селимовићи се јављају у Херцег Новом пре 1690. године, јер је тада њихова земља са Ублина додељена млетачким поданицима. Моји ближи преци су били аге пучког порекла из Билеће. Отац се родио у Високом, кад се породица из Билеће покренула према својима поседима на североистоку Босне – записао је Меша Селимовић о свом пореклу.

Упркос овом изричитом ставу и супротстављању супруге Дарке, у освит рата, његово дело „киднаповано“ је и увршћено у сарајевску едицију „Муслиманска књижевност 20. века“.

 

(Пише: Иван Миладиновић, Вечерње новости)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ