Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(дец 13, 2019)
САД планирају да у Србији створе инвестициони фонд за финансирање локалних медија, наводи се у саопштењу који је објавила Америчка агенција за међународни развој (УСАИД). Према званичницима ове владине структуре, подршка медијима у Србији је неопходна да би се ојачала евроатлантска интеграција земље.
   |    (дец 12, 2019)
У Русији влада контролише финансијски систем и има доминантан (али не потпун) утицај на медије. У САД и Европи финансијски интереси контролишу већину медија (осим неких алтернативних медија) и имају готово потпуну контролу над владом.
   |    (дец 12, 2019)
Прослављени српски режисер Емир Кустурица рекао је да је код лидера СДА Бакира Изетбеговића, који је критиковао њега и нобеловца Петера Хандкеа, присутна „љубав према мржњи“ и истакао да је чак и Нобелова награда постала део антисрпског дискурса.
   |    (дец 12, 2019)
Могућност да Турска интервенише у Либији, на страни владе из Триполија, показује да је на делу стварање нових савезништава у источном и централном Медитерану. Међутим, то би могло да изазове опасну конфронтацију у региону Средоземља.
   |    (дец 12, 2019)
После трогодишње судске битке, Вашингтон пост је објавио поверљиве владине документе који откривају како су у последње готово две деценије амерички председници и војни и цивилни званичници лагали и обмањивали јавност о неуспеху рата у Авганистану, у којем се, истичу светски медији, потрошило преко хиљаду милијарди долара и у којем су погинуле десетине хиљада војника и цивила.
   |   

ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ: ТРИ ПИСМА ЗА ХАГ ИЗ БИХ

Чланови Председништва БиХ од Међународног суда правде у Хагу добили су три писма и послали су три различита одговора. За претпоставити је да су Младен Иванић и Бакир Изетбеговић изнели опречне ставове поводом статута Сакиба Софтића као агента БиХ у поступку ревизије пресуде по тужби БиХ против Србије, али позиција хрватског члана Председништва Драгана Човића је прилично деликатна.

Наиме, већ дуго Човићево залагање за трећи, хрватски ентитет, не наилази на позитиван одјек у структурама Хрватске католичке цркве. Из јавних иступа званичника Бањалучке бискупије видљиво је противљење идеји трећег ентитета и залагање за преустрој БиХ по регијама, што се подудара са политиком Бакира Изетбеговића. То је у суштини и предлог Бискупске конференције БиХ – ревизија Дејтона и формирање четири економске, а не на етничким принципима засноване регије.

Тако је на видело изашло дугогодишње „минирање“ Човићеве идеје о Херцег Босни, које раде црквени великодостојници. Мимоилажење Католичке цркве са ХДЗ БиХ дошло је до изражаја и поводом захтева за ревизијом поменуте пресуде. Наиме, учестали су новински написи о броју прогнаних Хрвата са подручја Републике Српске, низови оптужби на рачун институција Српске, па и захтев да посавина у новом преустроју БиХ припадне Хрватима. Све у свему, бискупи подржавају Бакиров захтев за ревизију пресуде по тужби БиХ против Србије.

Тако је бањалучки бискуп Комарица, дуго времена веома одмерен у јавним иступима, оштро иступио тврдећи да је над Хрватима у Републици Српској током рата почињен геноцид, и у том контексту Бања Луку поредио са Блајбургом.

Оптужујући власти Српске за етничко чишћење Хрвата током ратних дејстава, Комарица нити једном није споменуо да је у Српској Хрватима у потпуности враћена имовина, и да се већина не враћа из економских разлога. Такође, није било ни помена да је 80 000 Хрвата са подручја другог ентитета, Федерације БиХ, искористило могућности које им пружа пасош Републике Хрватске као чланице ЕУ, и отишло за бољим животом у низ земаља ЕУ. 

С друге стране, хрватски члан Председништва БиХ Драган Човић изјавио је да је предајом захтева за ревизију пресуде против Србије пред Међународним судом у Хагу направљена невероватна политичка грешка, те да је то урађено једнострано у име само једног народа, а не у име БиХ.

„Ја мислим да то није требало урадити на овај начин. Ако се желила поднети ревизија, то се требало урадити на један системски начин“, нагласио је Човић.

Уједно, док је Човић за трећи ентитет, Хрватска католичка црква се залаже за жупаније, у убеђењу да ће границе хрватског ентитета бити непрелазна баријера за њихову мисију. Човићеву позицију отежава чињеница да је актуелни премијер Хрватске, Божо Петров, иначе лидер странке Мост (Мост независних листа), цркви врло близак.

У његовој званичној биографији стоји да је живио у семеништу и похађао класичну фрањевачку гимназију у Сињу (иначе је родом из Метковића) и да су његови пријатељи били убеђени да ће се заредити, али се Петров определио за студије медицине у Мостару, док је психијатрију специјализовао у Загребу.

Одатле ваљда долази и све присутније убеђење да је Мост световни пројекат Хрватске католичке цркве. Како ће се ствари везано за Бакиров захтев за ревизијом пресуде одвијати и како ће Човић, у позицији језичка на ваги одлучити, остаје да видимо. На крају, Младен Иванић може посегнути за инструментом заштите националних интереса, али Човићев однос према Бакировом захтеву није без значаја за даљи ток политичких односа у БиХ.

(Пише: Предраг Ћеранић, Правда)

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО