Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(јун 25, 2017)
Председник Републике Српске Милорад Додик поручио је данас да је будућност српског народа искључиво везана за постојање Републике Српске, без које на овим просторима нема опстанка Србима.
   |    (јун 25, 2017)
Први заменик председника Одбора за одбрану и безбедност Савета Федерације Русије Франц Клинцевич је у разговору за РТ коментарисао предлог чланова америчког Конгреса о повлачењу земље из Споразума о уништавању ракета средњег и кратког домета.
   |    (јун 25, 2017)
Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић наредио је ванредну, ненајављену проверу оперативних способности дела стално ангажованих снага и снага за хитно реаговање Војске Србије, која ће трајати до 27. јуна на више локација у земљи.
   |    (јун 25, 2017)
Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да српски чланови у Савету министара БиХ чине „издају“ и да он не може другачије да објасни прихватање измена Кривичног закона БиХ који предвиђа кажњавање порицања геноцида.
   |    (јун 25, 2017)
Србија ће имати добру Владу, али ће услови бити такви да ви никада нећете бити примљени у ЕУ. Прво, где да вас приме када отуда сви беже, изјавио је ексклузивно за Спутњик Дмитрије Рогозин, потпредседник Владе Руске Федерације.
   |   

ЏЕВАД ГАЛИЈАШЕВИЋ: ТЕРОРИСТИЧКИ НАПАД НА РУСИЈУ СА ПЕЧАТОМ ЗАПАДА

Напад на петроградски-петербуршки метро је многим извјештачима и ад хок аналитичарима безбедности понудио једноставне и лаке одговоре: Прво, ко је извршио напад? Класика. Брадата фаца са врата нападнутог воза, сама за себе даје одговор. Чак и Фејсбук, Твитер и друге друштвене мреже откривају нам радост Исламске државе и само је питање тренутка када ће неко, у име ове војно-политичке организације, преузети „одговорност“ и „заслуге“ за ово дело.

Друго, зашто? Па Русија у Сирији је донела потпуни преокрет у стању на терену и омогућила легалној и легитимној сиријској влади да ток рата учини повољнијим за све оне који желе опстанак Сирије у колико-толико секуларном и грађанском формату – у складу са исказаном и потврђеном вољом својих грађана.

Треће, где? У највећем граду на северу планете, граду са преко пет милиона становника – другом по величини у Русији али и граду у којем је тај дан, у Стрељни, петербуршкој председничкој резиденцији, државничке послове обављао председник Владимир Путин.

И многа друга питања имала су једноставне и прихватљиве одговоре – терористички акти у Русији дешавали су се и раније. Деловање радикалних исламиста на Кавказу, раније у Чеченији а данас у Дагестану и Ингушетији – напади на московске аеродроме, полицијске станице и цивилне објекте, бројнији су били у Русији, док још Русија није ни покушавала чак ни помишљала да се војно ангажује у Сирији.

Руска Федерација је на све терористичке акт, увек одговарала институционалном применом властитог законодавства. За разлику од Американаца који су медијском агресивношћу неспособност властитих институција и властиту одговорност увек прикривали приземним, патетичним патриотизмом и антиисламском хистеријом.

Русија то никада није радила – штитила је државу и истраживала тероризам као криминални акт, не дозвољавајући сукобе међу својим грађанима, сукобе на религијској основи. Зато су, врло успешно, влада Руске Федерације и председник Путин градили и чували партнерство и братство Руса и муслимана, у Казахстану са Нур Султаном Назарбајевим, али и у Чеченији, па чак и на тлу некадашње Грузије, у Абхазији, у којој су Руси и Руска Федерација бранили муслимане од прозападних јастребова, чију политику је симболизовао Микхаил Сакашвили.

И на другим местима, председник Путин је увек истицао сарадњу Руса и муслимана на тлу Русије али и ван ње. Данас своје најважније државне интересе, захваљујући помоћи Русије, штите две велике муслиманске земље: Иран и Турска, али и многе мање, које сада желе отворену и поуздану сарадњу.

Зато овај терористички акт нимало није случајан а ни једноставан.

Свакако, извршилац може бити радикални исламиста и он то вероватно и јесте.

Али ако су баш све мачке у мраку црне, не значи да то треба прихватити као објективну чињеницу, него да их треба осветлити.

Нису све браде стварне – неке су дeо маске, неке су налепљене да би симулирале једноставне и непријатељу мира тако потребне одговоре.

Нису сви исламисти исти, нити су сви припадници Исламске државе.

Изрећи ћу и једну смелу мисао за овај тренутак опште инсуфицијенције информација и чињеница: Не верујем да Исламска држава има капацитета за ову врсту акција које не представљају њену примарну орijентацију а још мање верујем, да су мотивисани нападати Русију у тренутку када војска Сједињених Америчких Држава брутално разара највећи и најважнији град за њу, Мосул, и вероватно држи у окружењу неке командне потенцијале, емире и шејхове ове монструозне организације.

Наравно – они би то урадили али, нису способни нити опредељени да тежиште сукоба измештају тако дубоко у непријатељску територију, него су као војно-политичка организација формулисали специфичну доктрину борбе у градским четвртима и насељима, градећи на тај начин специфичну линију фронта.

Ал Каида је друга прича: као геополитички партнер западних влада (САД, Велика Британија и Израел), једноставним организовањем ћелија међу којима не постоји тако чврста координација своју борбу управо води терористичким акцијама у насељеним местима – у дубини непријатељске територије. Не бира мете и једноставно и брутално убија по обдаништима, трговима, пијацама, градском превозу али напада и бродове, авионе и подземне жељезнице.

То је она иста Ал Каида која је покренула муслимане Кавказа у невиђене злочине против својих комшија и властите државе. Делујући деценијама на изградњи те лабаве организационе форме и инфраструктуре, Ал Каида је лојалност својих припадника градила увек на основама саудијског исламског светоназора – вехабизма, и специфичног концепта политичког радикализма Муслиманског братства. Крути догматски принципи и политички циљеви из прошлог века те бес што осим мртвих на њиховом путу није било другог резултата, и данас покрећу ову деструктивну организацију у овакве и сличне терористичке акције.

Те акције су финансијски, логистички и обавештајно подржане понекад и од Француске али најснажније од САД, Велике Британије и Израела.

Питање јесу ли они могли извршити овакав терористички напад даје једноставан али двосмислен одговор: јесу могли али вероватно нису.

Јер, далеко је Санкт Петербург од Централне Азије а тумачити један класични терористички акт не значи остати усидрен погледом и техником на вратима оног вагона чија је слика, са ружним брадатим лицем вероватног убице, обишла свет подржавајући једноставне аналитичке конструкције.

Не постоји само уже место извршења терористичког акта него и његова шира димензија у простору – она геополитичка. Није нападнут само један метро.

Санкт Петербург је далеко од Кавказа – од Дагестана и Ингушетије готово 3.000 километара, од Грозног преко 2.500 км. А далеко су и објективни интереси да се Русија кажњава на своме крајњем северу, када се та порука која се шаље са обале Невског залива и Балтичког мора могла једнако снажно послати из Москве која је дупло ближа а председник Путин је чешће у самој Москви.

Ако иза овога стоји било која организација са Кавказа онда те организације нису само злочиначке него представљају и организације лишене елементарног разума, које окупљају, гомилу будала неспособних да реализују иједан прокламовани политички циљ.

Овај терористички чин је ипак са печатом западних служби.

Нордијске земље као и сама Финска представљају данас војну базу НАТО пакта у коме западни стратези не планирају само велики сукоб него и серију инцидената и напада усмерених да изазову нестабилност Русије и доведу у питање сврсиходност војног ангажмана у Сирији. Тај ангажман смета пораженој америчкој политици коју симболизују Клинтонови и Обама, и он јасно детектује геополитичку неспособност америчке владе да управља сложеним процесима које је сама изазвала и покренула.

Зато је код истраге овог терористичког акта веома важно посматрати тај аспект.

Он није само безбедносни него и одбрамбени: угрожавање Русије на њеним граничним тачкама, давање примера да је то могуће и врло ефектно, изазивање психозе и деморалисање локалног становништва на граници а посебно сejaње сумње у веродостојност политичке стратегије властите владе у сфери борбе против тероризма… и много чега другог, усмерени су на слабљење одбрамбених способности Русије.

Одговор на овај терористички чин, по мени, није у „друштвеним односима“ и политичким а неоствареним амбицијама појединих етничких група, него је примарно у одбрани државе и права – у њеној способности да препозна разлику између нарушавања јавног реда и мира и угрожавања способности државе да се брани.

Русија је нападнута споља и у овој истрази морају заједно учествовати војне и безбедносне структуре, како би недвосмислено утврдили све аспекте овог терористичког чина и истовемено правилно одговорили на њега у свим сферама.

Наравно да у то ја нимало не сумњам: чак и под претпоставком да у неком контејнеру савесни грађани открију личне карте и пасоше неког од извршилаца овог чина, мора се доћи до оних стуктура и система који су плански организовали убиство невиних људи, због врло сумњивих геополитичких циљева.

На овај тачки се више не брани само Русија него и светски мир.

Само је Русија способна одговорити том тешком задатку и изазову.

(Џевад Галијашевић ,http://www.fsksrb.ru)

Апликација Газета

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО