Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(нов 11, 2018)
Председник Републике Српске Милорад Додик оценио је да Европа у протеклих 100 година није вратила Србима за допринос који су дали њеној слободи.
   |    (нов 11, 2018)
По заузећу Србије, Турци су многе српске цркве претворили у своје џамије, па су то хтели да учине и са дечанском манастирском црквом.
   |    (нов 03, 2018)
Транзитни Сатурн путује знаком Јарца који је кроз генетски хороскоп повезан са државом Србијом и српским народом у целини. Осим истоимене планете, у Јарцу се од 2008. године налази и планета Плутон која одсликава муслимански фактор који живи на простору Републике Србије али Балкана.
   |    (окт 27, 2018)
Посланик Виталиј Милонов позвао је министарку образовања Олгу Васиљеву да забрани обележавање паганског сатанистичког празника ноћ вештица у руским школама и да казни оне који крше забрану.
   |    (окт 27, 2018)
Чешки филмски режисер Вацлав Дворжак изјавио је да са сарадницима прикупља материјал за снимање документарног филма о страдању Срба у Сребреници у протеклом рату како би се супротставили лажима које су на сцени више од две деценије.
   |   

ШТА ЈЕ ТРАМП ХТЕО ДА ПОСТИГНЕ НАПАДОМ НА СИРИЈУ И КАКО ЋЕ ПУТИН ДА РЕАГУЈЕ?

Ракетни напад на војну базу у Сирији, из које су, према америчкој процени, полетели авиони који су користили хемијско оружје током борби у Идлибу, упућује на доктрину America First, односно на став да САД морају остати једина водећа сила. Специјалним одељењима америчких безбедносних агенција и маговима друштвених мрежа у сајбер простору полази за руком да скоро целу планету убеде у своју истину.

Оно што при томе ужасава је да свет не реагује на fake news. У суштини, корпорације у виду наднационалних компанија показују интеракцију и моћ. Оне стварају „истине“ у које треба да поверујемо, а уједно одређују на колико километара од нафтовода и гасовода не сме бити насеља. Наднационалне компаније уводе наднационалну власт. Оне плаћају петоколонаше у Русији, имају на располагању силу, имају и времена.

Важно је сазнати било шта, а онда се праве конструкције, те мејнстрим медији од Путина праве монструма, који је „и већи монструм од Асада“. Шта је постигнуто ракетним нападом на Асадове снаге, које се истински боре против Франкештајновог чудовишта, створеног у лабораторијама Запада и Заливских земаља? Спасавање тзв. "Исламске државе" од коначног слома, и извлачење Ел Багдадија и његових сарадника из окружења.

Одлуку да се испале ракете на Асадове снаге амерички председник Трамп је донео руковођен с неколико мотива. Он покушава програмирати политичка дешавања као некад свој бизнис на берзи, али се сада уместо пословним бави политичким ризиком. Јасно је и да жели надокнадити оно што је Обама пропустио да уради у Сирији. Трампу, као пословном човеку, познато је колико Алепо и североисточна Сирија значе за нафтне гиганте. 

Уједно, хтео је „запослити“ пажњу политичких противника у САД, као и пажњу Москве и Пекинга. У том контексту треба посматрати ракетни напад на Асадове снаге који подсећа на стратегију „ред бомбардовања, ред политике“. Напад је представљао и упозорење Москви. Дозирани напад је пренео поруку, а „бизнис Трамп“ је профитирао, јер му је на домаћој сцени рејтинг порастао за преко 40 %. Трамп жели зауставити Путина у Сирији и шаље му поруку да „остатак посла“ са Исламском државом препусти америчкој коалицији, иза које стоји седам нафтних гиганата.

Како ће Путин да реагује, да ли ће променити спољну политику? Неће. Путин је стратегију спољне политике предочио последњим говором на седници Генералне скупштине УН, када га је Обама игнорисао и исмејавао. Обама није схватио Путиново излагање, а Трампа очито нико на то излагање није подсетио. Наиме, Путин је тада изнео доктрину од које не намерава да одступи, а то је очување биполарности у свету и повратак основним нормама људских права и међународних стандарда, које се заснивају на немешању у унутрашње ствари других држава и поштовање међународних граница.

Трампов покушај да кинетички удар преусмери на политичко поље, где би добио пажњу и остварио предност, осуђен је на неуспех. Једини ефекат који ће постићи је да ће Москва допремити нове системе С-300, па и С-400 у Сирију, понеку подморницу и додатне трупе специјалних снага. Путин не би слао руску војску у Сирију да није имао у виду да се у Сирији бране Балкан и Кавказ. У дипломатским круговима постоји уверење да ће у случају „пуштања Раме с ланца“ Русија у року од неколико часова успоставити контролу над Босфором и остварити апсолутну војну доминацију у региону, уз затварање уласка у Црно море.

Вероватно је Трамп убеђен да је Тилерсон имао успешан наступ с позиције силе у Москви, и да ће Путин схватити поруку која се хтела постићи ракетним нападом. Да је наступ с позиције силе био неозбиљан Москва је демонстрирала веома брзо, промовишући нови-стари савез Москва-Техеран-Дамаск. Стална представница САД при УН, Ники Хејли, држала је лекцију Русији наводећи да након „ноћи употребе гаса и смрти невине деце ништа неће бити исто“. Очито је да су Путинова помирљивост и жеља за преговорима схваћени као знак слабости. Путин је само маестрално амортизовао притиске, али сигурно неће заборавити неосноване оптужбе.

Трамп је убрзо на волшебан начин преусмерио пажњу грађана САД и ЕУ на Северну Кореју. Сваком је јасно да је Северна Кореја очајник и да се осећа превареном након што је обуставила свој нуклеарни програм, а заузврат није добила економску помоћ обећану од Запада. У случају америчке кампање, изгледи да дође до нуклеарног напада или масовног конвенционалног напада САД на ту земљу ипак су веома мали, јер Кина, која граничи са Северном Корејом, то не би дозволила, иако је кинески председник Си Ђинпинг задовољан посетом коју је остварио у САД. То илуструју покрети кинеске војске. Наиме, Кина прераспоређује 84 корпуса, од којих неке уз границу са Северном Корејом. Кина неће заборавити да је Трамп напустио Транспацифичко партнерство чиме ће Кина добити на значају у трговачкој архитектури у Азији, али Вашингтон ће погрешити ако кинеске осмехе буде тумачио као знак да је све дозвољено.

Пут свиле је постао ноћна мора за Вашингтон јер се у Вашингтону сматра да би изградњом Пута свиле Кина постала не само војни конкурент у биполарној игри, већ и доминантан економски конкурент. То је и Пекингу познато. Кина је искористила везе у Шангајској организацији и налази се у предности. САД се стога труде да разбију Шангајску организацију за сарадњу, која још снажно веже Пекинг и Москву. САД желе Кину одобровољити и привући по основу економске сарадње, а заузврат ће од Кине тражити да помогне у дисциплиновању Северне Кореје.

У Давосу је Си Ђинпинг рекао да је Кина за интеграције у глобалној економији и да је то историјски тренд, али понашање Кине у Јужном кинеском мору више указује да Кина разара устаљен светски поредак, него што има жељу да му се придружи. САД су у економским проблемима, а ни Кини не одговара да се њен привредни замах заустави. Обе земље су заинтересоване за заједнички „праведан“ и одржив раст. Иначе, Запад се у односу према Кини држи смерница Бжежинског, које су истоветне са саветима Кисинџера.

Аутор: Проф. Др Предраг Ћеранић, декан Факултета безбедносних наука у Бањалуци

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО