Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(окт 19, 2017)
Амерички државни секретар Рекс Тилерсон оптужио је Кину да је провокационим дејствима у Јужном Кинеском мору подрила међународни поредак.
   |    (окт 19, 2017)
 Скупштина Републике Српске усвојила је Резолуцију о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности Српске, којом је дефинисана је неутралност у односу на постојеће војне савезе, те да територија Српске не може бити отуђена на било који начин мимо Устава и закона, нити јој се може утврдити и уписати друго својство.
   |    (окт 19, 2017)
Откриће велике количине нафте на спорној Голанској висоравни даје нову геополитичку димензију мешању Русије у сукобе у Сирији, рекао је Вилијам Енгдал.
   |    (окт 16, 2017)
„Сан о независности Републике Српске сањам и надам се да ћу га досањати. Живим за њу и њен сам човек. Нећу допустити никоме да је гази. Увек ћу да будем први у њеној одбрани и од тога не бежим као појединац“, каже председник Српске Милорад Додик за Вечерње новости.
   |    (окт 16, 2017)
Амерички дневни лист The New York Times објавио је да Северна Кореја има преко 6.000 хакера чији сајбер-напади били прилично успешни. Исти лист тврди да их Пјонгјанг користи да би натерао Запад да престане да игнорише званични Пјонгјанг.
   |   

ВЛАЈКИ: ЖИВИ ИЛИ МРТВИ, СРБИМА НИЈЕ ДОПУШТЕНО ДА БУДУ ЖРТВЕ

До краја 1992. неких 50 српских села око Сребренице било је нападнуто од Муслимана. 1.500 људи који нису побегли били су убијени а српске куће су спаљене. У том часу, муслимански командант био је Насер Орић, који никада није био оптужен за ратне злочине и злочине против човечности.

„Бил Шилер, извештач Торонто Стар-а, писао је 16. јула 1995. о једном интервјуу са Орићем и видео траци коју је овај показао, на којем он лично држи у руци одсечене главе његових српских жртава. Шилер је назвао овај исечак „Највећи хитови Насера Орића“. Шилер је написао: „Ухватили смо их у замку“, рекао је Орић када се поприличан број побијених Срба појавио на екрану. Следећа група лешева била је докрајчена експлозивом: „Послали смо их на месец“, хвалио се Орић. Када се појавила сцена опустошеног и метцима изрешетаног града у којем није било видљивих лешева, Орић је пожурио да изјави: „Ту смо убили 114 Срба“.

Чак је и амерички Стате Департмент приметио неке од ових злочина:

„14. децембар: Босанске муслиманске снаге из Сребренице убиле су најмање 60 Срба, углавном цивила, у селима близу босанског града Братунца, према речима неких становника тог града. Као резултат непријатељстава, до 5.000 људи – углавном жене, деца, старији и рањени – пребегли су преко реке Дрине у Љубовију из босанских села Бјеловац, Сикирић, Вољевица, Југовићи и Лозничка Ријека“.

Постоји и други, много похвалнији опис „злог хероја“ Насера Орића и његових дела:

„Људи у Сребреници су схватили да су они посебан случај, да су године масакра и одмазде значиле да не могу очекивати никакву милост након небројених напада које је извео њихов „неустрашиви“ командант Насер Орић на оближња српска села, напада у којима су изгладњеле избеглице из Сребренице наваљивале на српске положаје, испразнивши сву храну из кућа пре него што би их спалили…

У свом говору о освети, генерал Младић је подсетио на Орићеве „смионе“ нападе на српска села и градове: његов убилачки напад на Подравину, на пример, током којег су његови торбари, омршавеле муслиманске избеглице из Братунца и других „очишћених“ градова који су следили нападачке војнике, убијали рањенике дрвеним палицама и секирама, а онда пљачкали и палили њихова села.

Или чувени напад на Кравицу, уочи православног Божића у јануару 1993, када су Орићеви људи упали из снега који се витлао, убили барем тридесет Срба, и истерали читаву популацију пре него што су покупили богат плен божићне хране и пића и након тога спалили куће у Кравици до темеља“.

У фебруару 1994., Насер Орић, двадесетседмогодишњи некрунисани краљ сада опустошене Сребренице, примио је репортера Вашингтон поста:

„Орићеви ратни трофеји не налазе се послагани на зиду у његовом удобном стану; једном од ретких у којем има струје у овој опседнутој муслиманској енклави, забијеној у претећим планинама источне Босне. Они су на видео касети: спаљене српске куће и тела српских људи без главе, набацана на тужну гомилу.

– Морали смо користити хладно оружје те ноћи, објашњава Орић, док се сцене искасапљених мртвих тела врте са његовог Сони видео апарата.

Премда су „плави шлемови“ УН успоставили своје осматрачке станице између муслиманских и српских линија скоро годину дана пре, Орић је и даље могао водити своје људе на повремене ноћне рације, прикрадајући се испред станица УН, кроз пукотине у српском окружењу, а затим нападајући и пљачкајући српска села и поседе“.

Ово не само да је разљутило Србе, који су оптужили УН трупе да нису спречили Орића и његове људе, и који су узвратили блокирајући доставу горива и опреме ‘плавим шљемовима’; то је исто тако разљутило и УН.

„Према Chuck Sudeticu,’холандске трупе које су поседовале опрему за ноћно осматрање, пријавиле су да су виделе муслиманске војнике како се шуњају кроз периметар око Сребренице и отварају ватру на холандске осматрачке постаје… да би створили утисак као да их Срби нападају.’

Такви инциденти, ако су се догодили, нису зачуђујући. Муслимани су веровали да њихов опстанак зависи о присиља­вању УН трупа да се одрекну њихове цењене ‘неутралности’ и подрже их у борби против Срба.

УН званичници, међутим, су сматрали сребреничке муслиманске лидере корумпираним и опасним провокаторима. ‘Од Јасуши Акаши-а надаље,’ пише Судетиц, ‘УН особљу, војном и оном задуженом за питања избеглица, било је доста Насера Орића. Акаши је лично сматрао више муслиманско руководство Сребренице криминалном бандом, подводачима и црнобурзашима.'“

У студији о Сребреници Јана Wилма и Норберта Ботха, ниво оправдања Орићевих злочина још је виши, попраћен монструозном тврдњом:

„Наравно да је босански гарнизон руковођен Орићем био крив за злочине, посебно током зима 1992/1993; и извесно је да се нису разоружали, као што је то било предвиђено планом о ‘сигурносним зонама’. Али ови злочини били су само реакција; они се не могу никако поредити са прорачунатом кампањом агресије и етничког премештања које су починили Срби. Осим тога, само вештина и немилосрдност Орића су могли спасити Сребреницу од скорог истребљења у рукама њених српских суседа у 1992.“

У овом часу, као што су то истакли ‘објективни’ западни аутори, сасвим је јасно зашто је 50 српских села „морало бити спаљено“, а хиљаде српских цивила – жена, деце и старијих -„морало бити превентивно масакрирано“ од стране Орићевих трупа: самим тим што су живи, српски цивили би „могли проузроковати истребљење“ сребреничких Мулсимана!

Према томе:

1. Када жртве нису Срби, то је доказ „српске бестијалности“ и „српске геноцидне природе“.

2. Када су масакрирани недужни цивили Срби, ови су злочини уствари „добра дела“ почињена од стране „добрих момака“ као што је Орић и то као „реакција“ и „превенција“ на „будућа српска злодела“, и као таква се ни на који начин не могу се успоредити са „прорачунатом кампањом српске агресије“.

Браво! Ово је крајњи доказ западног „знанственог хуманизма“. Другим речима, чини се да су сви Срби на свету, ради њихове „шкорпијске нарави“, „прорачунате убице“. Према томе, у духу западне пропаганде, Србе треба превентивно побити. А као што је познато, шкорпије (односно Срби), чак ни као мртви, не могу бити сматрани жртвама.

(Емил Влајки, РТРС)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

Апликација Газета

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО