Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(нов 19, 2017)
Агенција НАСА објавила је на Јутјубу анимирани филм о последицама климатских промена у последњих 20 година. НАСА наводи да су приликом прављења видео-снимка коришћени сателитски снимци, од којих су најранији забележени 1997. године.
   |    (нов 19, 2017)
Америка и Тирана подржале су идеју Косова, које на овaј начин жели да увери Европску унију да су, када је у питању будућност Косова, сви политички актери на истој страни.
   |    (нов 19, 2017)
Чак ни међу Американцима није мало оних који су уверени да њихови астронаути никада нису били на Месецу и да су снимци о њиховом „искрцавању“ - фалсификат NASA.
   |    (нов 17, 2017)
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган оптужио је САД за финансијску подршку ДАЕШ-у. „САД су нас много разочарале. Рекле су да се боре против ДАЕШ-а, а шта су урадиле? Дале су ДАЕШ-у гомилу долара“, рекао је Ердоган. Он је додао да Анкара не жели да сарађује са Вашингтоном „о Африну“, јер су Сједињене Америчке Државе „стално кршиле“ споразум.
   |    (нов 17, 2017)
Сједињене Америчке Државе губе војну предност над конкурентима, а пре свега над Русијом и Кином, изјавио је шеф Комитета начелника штабова оружаних снага САД, генерал Џозеф Данфорд. Изводе из његовог наступа на Универзитету Тафт у Масачусетсу објавио је синоћ Пентагон.
   |   

ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ: ЗАШТО ЈЕ ТУРСКОЈ ВАЖАН АЛЕПО?

Изјава турског премијера Ахмета Давотоглуа да Турска неће дозволити да изгуби град Азаз на северу Сирије, у близини турске границе, указује да се сиријска криза компликује. Ова изјава је, с једне стране, потпуно недипломатска и супротна свим међународним нормама и усвојеним конвенцијама. С друге стране, она је претња миру у региону. С обзиром да је реч о Блиском истоку, изјава турског премијера представља претњу по светски мир. Она је уједно и доказ о дубокој умешаности Турске у унутрашња питања Сирије и сведочи о турским „диловима“ са тзв. Исламском државом.

Постаје извесно да је Турска и пре „либијске кампање“ и свргавања Гадафија, заједно са заливским земљама правила планове о новим енергетским путевима и продаји искључиво „сунитске нафте и гаса“ земљама Запада и Кини. Наравно, за тај наум подршку Вашингтона није било тешко обезбедити, јер би реализација плана подразумевала  потискивање Русије са светског тржишта, а што се Сједињеним Државама налази високо на лествици приоритета. У Вашингтону је процењено да би Русија, уз наметнуте санкције, и драстично смањен прилив новца од продаје енергената, у року две до три године могла доживети економски колапс. Али, ствари су се одвијале другачије.

У том контексту треба посматрати Ердоганову најаву, изречену 04. 10. 2015. године у Бриселу, да Турска, понукана хуманим разлозима, планира успоставити „тампон зону“ на северу Сирије, уз своју границу. Брига о „умереним побуњеницима“ била је само покриће да Турска, наводном борбом против Исламске државе, у ствари, обезбеди трасу за коридор који би из Катра и Саудијске Арабије, преко Сирије, водио у Турску и даље, ка ЕУ. Ердоган је од Брисела тражио подршку за успостављање „хумане“ зоне.

Када се има у виду могућност Турске да, према потреби, „одврће вентил“ мигрантима који се крећу ка ЕУ, јасно је зашто Турска добија подршку из Брисела, првенствено од Немачке, али и Француске, за успостављање „тампон зоне“. Када се има у виду оптерећеност Француске терористичким нападима и ванредним стањем, лако је објаснити оптужбе које на рачун Асада и Русије долазе од француских дипломата. Изјава француског премијера Мануела Валса да би копнена офанзива у Сирији била „одлучујућа“ у борби против екстремиста Исламске државе, такође је вид подршке турској иницијативу за копненом интервенцијом у Сирији, коју би извеле турске и саудијске снаге, а што је на конференцији о безбедности у Минхену изнео турски министар спољних послова, Мевлуд Чавушоглу. Турска је саговорницима из ЕУ јасно дала до знања да би, уколико буде приморана да отвори границе мигрантима, њих око милион могло да се упути према Грчкој или Бугарској. Одговор из Брисела је брзо стигао, у виду најаве да ће се у ваздухопловној бази у Инџирлику створити нова војна коалиција, ради успостављања „тампон зоне“ и зоне забрањених летова. Неутемељене оптужбе да су Асадове снаге уз подршку руске авијација бомбардовале болницу Лекара без границе и школу, при чему један део медија који пласирају оптужбе тврди да су болница и школа страдале као последица ваздушних удара, а други дио наводи да су по среди били ракетни напади, треба посматрати као медијску подршку потреби стварања „тампон зоне“. Информација се заснива на неколико речи „некога“ са твитера, а нико није ни покушао да објасни како су школа и болница радиле под даноноћним бомбардовањем турске артиљерије. Све неодољиво подсећа медијску кампању коју је Запад водио како би оправдао интервенцију на Косову и на познати „случај Рачак“. Реч је, у ствари, о псиоп операцији која се заснива на неубедљивој и на брзину монтираној лажи јер се не спомиње ни једно име, чак ни име наводно бомбардоване школе, а спорна је и аутентичност објављеног снимка.

Из Пољске, заговорника напада на Русију због „руске претње балтичким земљама“, стигла је најава о упућивању четири авиона Ф 16 у Сирију због интервенције против Исламске државе, а слање војске и авиона у базу Инџирлик најавила је и Саудијска Арабија. У циљу реализације турске „тампон зоне“, уз максимално коришћење медија и инструментализовање челника УН, почеле су да пљуште оптужбе на рачун Русије и њеног војног присуства у Сирији. Сценарио је написан на основу матрице из балканске и ирачко-либијске кампање, па су тако САД благо укориле Турску због артиљеријских напада на Курде, док је глас ЕУ био још тиши.

У фокусу турске бриге тренутно су избеглице из Алепа. Зашто? Зато што тројац у виду Турске, Саудијске Арабије и Катра, велику привредну шансу види у цевоводу који би, како је већ речено, из Катра преко Саудијске Арабије водио до Сирије, а управо преко Алепа даље у Турску и ка ЕУ. Наведене земље, иначе спонзори Исламске државе, не могу бити фактор мира у Сирији нити им се може препустити брига о њеној будућности. Међутим, како се каже да нада умире последња, тако и Турска не губи наду о стварању „тампон зоне“, те стога помаже снаге Џабхат-ан-Нусра, тако што ће овај сиријски огранак Ал Каиде ојачати групама из Азије, пре свега кинеским Ујгурима, новопридошлим Чеченима, и Туркменима које у Сирију упућује Туркменска исламска странка. Ове снаге се тренутно окупљају у Турској, а обезбеђује их турска полиција. Иначе, Ујгури се још од 2014. године под надзором полиције окупљају, и затим неко време бораве у владиним зградама у турском граду Кајсери. Иначе, у Турској је бројна дијаспора Ујгура, јер они деценијама пристижу из Кине у Турску, и цени се да их у Турској тренутно има око 300 000. Они су регрутни контигент за војне операције у Сирији. Турска обавештајна служба је 10 000 Ујгура обучила за борбу, а део већ пребацила у село Занбаг у Сирији, ради заштите туркофонске заједнице, којој је, сходно Ердогановој бризи, ради опстанка неопходно обезбедити „тампон зону“. Не треба заборавити да је Алепо предвиђен као главни град пројектоване 82. турске провинције, што указује на намеру Турске да анектира тај део Сирије. Након успоставе „тампон зоне“ Турска би се одлучила на тај корак, позивајући се на Крим, а турски аргумент би био да је анектирани део Сирије насељен турским народом. Турска Алепо сматра за свој град, те је изјава премијера Давотоглуа да Турска неће дозволити да снаге Башара ел Асада запоседну град Азаз, у функцији одбране права Турске на Алепо. Оно што није речено је да Ердоган неће дозволити ни пад Раке, престонице Исламске државе. Околина Раке је насељена Ујгурима, које Турска сматра туркменским народом.

Када се наведено сагледа, Ердоганова мржња према Русији, која војном интервенцијом у Сирији ремети све његове планове о обнови Отоманске империје, постаје јасна. Што се Руса тиче, они су одавно прочитали Ердогана и дешифровали „велику шаховску таблу“ Бжежинског, који није навео да Немачку и Турску веже вековно пријатељство, оличено у потписаном војно-техничком споразуму. Шта је Ердоган, између осталог, обећао Американцима у замену за подршку у обнови Османског царства? Активирање Ујгура у Кини, након чега би почела демонизација Кине, као сада Русије, како би се остварила, бар делимично, „велика шаховска табла“.

(Предраг Ћеранић, стручњак за безбедност)

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

Апликација Газета

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО