Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(окт 22, 2018)
Ништа се не догађа што већ није било! Историјски процеси су предодређени прошлим збивањима, а математичка, статистичка метода непогрешиво предвиђа будући ток, тврди професор Тодор Вулић који у разговору за Спутњик ишчитава шта нас чека у блиској будућности: од судбине Србије, до крупних промена на геополитичком небу.
   |    (окт 20, 2018)
Др Рудолф Хензел, Генералном секретару НАТО-а, господину Јенсу Столтенбергу, поводом изјаве о НАТО агресији 1999. пред студентима Београдског Универзитета 07.10.2018: Господине Столтенберг, ово је увреда српском народу и исмевање њихових жртава!
   |    (окт 20, 2018)
Кина је објавила да ће до 2022-ге на космичке орбите извести до четири сателита „Вештачка Луна“ који ће током ноћи осветљавати њену територију.
   |    (окт 20, 2018)
Санкције су присилиле Русију да тражи алтернативну валуту која би заменила амерички долар, рекао је председник Русије Владимир Путин.
   |    (окт 17, 2018)
Казахстанска Ванга Вера Лион већ деценијама успешно прогнозира светске догађаје, помаже људима да пронађу себе и реше животне проблеме. На интернету је прате на десетине хиљада поштовалаца из свих крајева света. У наставку вам доносимо нека од њених предвиђања за свет у 2019. години.
   |   

КАКО ЈЕ СИБИРСКИ ХАСКИ ПОСТАО ШАМПИОН ПСЕЋИХ ЗАПРЕГА

Када је крајем 19. века на аљаском полуострву Суад, на реци Клондајк откривено злато, многи су се понесени златном грозницом упутили ка Аљасци у потрази за бољим животом. Неки су се за кратко вријеме обогатили, неки су одустали и отишли, некима се у дивљини Аљаске изгубио сваки траг, а неки су остали да стрпљиво чекају својих 5 минута. Ови последњи су у негостољубивим и хладним крајевима ледене Аљаске основали насеље трагача Ноум.

Ту у близини Беринговог мора, у сировој хладноћи Аљаске, човек није могао опстати сам. Није се могао уздати у морски промет, а на копну је било још теже. Зато су пси, издржљиви, храбри и упорни, постали највећи човеков ослонац. Захваљујући њима Ноум је у сваком тренутку био опскрбљен, а подаци из тога времена кажу да је број паса у Ноуму по глави становника био већи него било где другде у свету. Пасји живот је често био вреднији него обичног човека.

Врло брзо људи су се почели међусобно такмичити како би показали ко има бољу и издржљивију псећу запрегу. Тако су, 1908. године формиране утрке “All Alaska Sweepstakes“ на стази дугој 650 км. Она је ишла преко леденог мора, тундри, кроз планине, шуме, а додатни напор и тежину представљао је ледени северни ветар који у тим крајевима непрестано дува. Врло брзо глас о утрци паса проширио се и на остале делове света. Већ наредне 1909. године, број екипа које су се пријавиле за такмичење био је знатно већи.

Сибирски хаски по први пут на утркама

Међу њима су се нашли и пси Виљема Гусака, који је са својим запрегама на Аљаску стигао из исто тако суровог леденог Сибира. У поређењу са псима из других запрега, који су били снажни, широкогрудни, борбеног карактера и преке нарави, Гусакови су били компактни и послушни, а имали су и знатно краће ноге, због којих су добили подругљив надимак “мали сибирски мишеви“ и нико на њих није гледао озбиљно.

Без обзира на то, април 1909. године остат ће уписан у историјским аналима као датум када је први пут једна запрега сибирских хаскија виђена на америчком континенту, а Гусакови хаскији освојили су треће место на трци у Ноуму, побравши велику наклоност публике. Људи су пре свега били изненађени свежином хаскија након утрке. Они нису попут осталих паса показивали знакове исцрпљености, упркос огромним напорима и недаћама које ово такмичење носи са собом.

У лето 1909. године, извесни Фокс Маул Ремси одлази у Сибир и убрзо се враћа на Аљаску са 70 хаскија. Они су кориштени за три запреге које су се 1910. године такмичили на утрци “All Alaska Sweepstakes“ и које су оствариле изванредне резултате – прво, друго и пето место. Победничку запрегу предводио је Џон Џонсон, познат као “челични човек“, а резултат који је остварила никада касније није надмашен. Запрега хаскија је стазу прешла за 74 сата, 14 минута и 37 секунди. Ови хаскији се наредних година нису попели на трон, али су увек заузимали високе позиције, а сумњало се да им је у храну више пута сипано успављујуће средство. Хаскији Џона Џонсона поново су постали прваци 1914. године.

Мали човек са малим прстима – Леонард Сепала и његови хаскији

Тих година на Аљаску долази и Норвежанин Леонард Сепала, чије ће име заувек остати везано за расу сибирског хаскија и за трке псећих запрега. Сваке године уочи главне утрке, одржавале су се и многе припремне, а на једној од њих се окушао и сам Сепала, са запрегом састављеном од различитих пасмина. Игром случаја, захваљујући једном орлу који је слетао на стазу и тако мамио Сепалине псе да брже трче, његова запрега је прва прошла кроз циљ. Тада се код Сепале родила неодољива жеља да се опроба у главној трци.

Он убрзо успева набавити 15 хаскија за своје запреге. Његово прво учешће на великој утрци 1914. године завршило је неславно, пошто је због смањене видљивости услед јаког снега промашио стазу и изгубио се. Међутим, за 1915. годину Сепала и његови хаскији су били много боље припремљени и са лакоћом освајају прво место, а тај успех понављају и у наредне две године. На жалост, обзиром да се Први светски рат одужио, такмичење “All Alaska Sweepstakes“ је задњи пут одржано 1917. године, а остаће упамћено као најфасцинантније поглавље у историји утрка са псећим запрегама.

Након тога супериорност сибирског хаскија када су у питању овакве врсте такмичења је постала неспорна, а у бројним до данас сачуваним статистикама могу се видети подаци о импресивним резултатима Сепале и његових паса и то не само на Аљасци, већ и у Канади и Новој Енглеској. “Мали човек са малим прстима“, како су га звали, где год да се појавио на тркалишту остваривао је невероватне резултате, а људи су с дивљењем гледали на њега и његове псе.

Сепала и његови хаскији памте се и по хуманости, по несебичном помагању рањеницима у току рата и спашавању рудара из рударских несрећа које су у то време биле честе. Захваљујући његовој храбрости, сналажљивости, али и спремности и издржљивости његових паса, Сепала је спашавао људе у ситуацијама у којима ником другом то није полазило за руком.

(rtrs.tv)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО