
Комитет Конгресне библиотеке из Вашингтона признао је црногорски језик и Црна Гора је добила међународни код за језик, саопштено је из Националне библиотеке Црне Горе. Библиотека „Ђурђе Црнојевић” је пре девет година затражила кодификацију црногорског језика и тај захтев, да се језик призна у оквиру ISO међународног стандарда, ових је дана прихваћен у Вашингтону.
То директору библиотеке Богићу Ракочевићу није нимало сметало да изјави: „У петак смо обавештени да је ISO 639 Уједињени саветодавни комитет одобрио захтев Националне библиотеке Црне Горе. Ознака за црногорски језик биће CNR, називи на енглеском и француском Монтенегрин, а у оригиналу црногорски језик на латиници и ћирилично. ISO таблице биће ажуриране у недељама које следе”.
Овим је, по његовим речима, потврђено да црногорски језик није варијанта српског језика, већ да је то језик који има лингвистичку препознатљивост.
Ракочевић је још додао: „Ово је још једна веома важна ствар за заокруживање црногорског идентитета, јер овим чином Комитет из Вашингтона је не само признао постојање црногорског језика већ је и потврдио да црногорски језик није варијанта српског језика како је то до недавно спочитавано“.
Тако то Амери раде: чим су подгоричку деспотију увели у НATO одмах су „црногорски“ прогласили за посебни језик. Сад Ракочевић и Ђукановић верују да више не говоре српским језиком, да је довољно што су им то потврдили у Вашингтону. Могу они на свој „црногорски“ ударити још пет печата. Наш велики лингвиста Милош Ковачевић написао је и објавио књигу чији наслов све говори - „Српски језик и српски језици“
(Факти.орг)