Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(апр 28, 2017)
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је, у интервјуу за подгорички дневни лист „Дан“, да он одговара Светом Петру Цетињском, а бивши премијер Мило Ђукановић шефовима НАТО пакта.
   |    (апр 28, 2017)
Амбасада САД у Скопљу веома брзо се огласила и признала избор Џаферија. Питање је како су могли да знају унапред да је процедура испоштована, а да комисија то није претходно утврдила. Талат Џафери се огласио са изјавом да ће бити последица, али да ће све „лећи на своје место“. Карл Билт позвао ЕУ да успостави контакт са новим председником Собрања.
   |    (апр 28, 2017)
Председник Македоније није увео ванредно стање јер још верује да све може да се врати у оквир владавине права. „Ништа што се десило у јучерашњем дану није случајно, од ослобађања Рамуша Харадинаја, и дешавања у Македонији су, по мом мишљењу, темпирани догађаји из кухиње НАТО-а и структура америчке администрације да би пре свега медијски покрили оно што је најважнија ствар, а која се данас дешава на Цетињу — насилно увођење Црне Горе у НАТО“, каже за Спутњик Миша Ђурковић, са Института за европске студије.
   |    (апр 28, 2017)
 Председник Републике Српске Милорад Додик позвао је данас на смиривање политичке ситуације у Македонији, истичући да се у условима постојеће пат позиције неопходно бавити питањем политичког легитимитета.
   |    (апр 28, 2017)
 У овом тренутку, на Балкану само једна страна иде ка конфликту, а то је она страна која жели ревизију граница — албанска. Ситуација на Балкану захуктава се до усијања. У Македонији сукоби трају и не види се излаз из кризе; црногорски парламент требало би да изгласа одлуку о приступању Црне Горе НАТО-у, чему се противи и опозиција и већи део грађана. Због тога су на Цетињу, где би требало да заседа црногорски парламент, истовремено заказани протести на које ће доћи грађани из свих делова Црне Горе.
   |   

О ЧЕМУ ЛАВРОВ И ТИЛЕРСОН ПРИЧАЈУ ИЗА ЗАТВОРЕНИХ ВРАТА

Једно од главних питања овог јутра у Москви је шта се дешава иза затворених врата једне од вила руског Министарства спољних послова, где је у току састанак руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова и америчког државног секретара Рекса Тилерсона. Москва је за Тилерсона спремила бројна питања, а већ је унапред било познато да ће главна тема разговора бити ситуација у Сирији.

Аналитичари сматрају да руско руководство посебно занима какве кораке намерава да предузме Америка после напада крстарећим ракетама на сиријску ваздушну базу у Хомсу.

Руска страна такође очекује да чује и какви су планови Вашингтона за Либију и Ирак и каква је будућност стратегије за Јемен, у којем се америчко оружје користи за масовно бомбардовање градова, што доводи до погибије цивила и погоршава хуманитарну катастрофу.

Како се очекује, биће покренуто и питање Северне Кореје, борбе против међународног тероризма, регулисања ситуације у Украјини.

Једно од кључних питања је и питање руско-америчких односа, који, према оцени Москве, преживљавају најтежи период од краја Хладног рата.

Аналитичари такође очекују да ће се током прве посете америчког државног секретара Москви решити и судбина првог сусрета Владимира Путина и Доналда Трампа.

Руски медији наводе да би тема разговора могла да буде и ситуација на Балкану, пре свега улазак Црне Горе у НАТО. 

Тилерсон је уочи пута у Русију изнео ултиматум Кремљу, захтевајући од Москве да престане да подржава сиријског лидера Башара ел Асада. Политиколози су, међутим, саветовали Тилерсону да промени тон како би разговори били продуктивни.

„Питање руске стране би могло да буде — ако ви свргнете режиме у Сирији, Северној Кореји и Ирану, шта ћете да радите даље? Између осталог, не постоји ниједан пример успешне трансформације неке земље након што су САД извршиле инвазију на њу. То се тиче и Авганистана, где су САД деловале уз подршку УН, а то се односи и на Украјину, коју упркос неким другачијим прогнозама, импулсивна америчка администрација неће оставити на миру.

А јачање активности САД у Украјини би могло да доведе до директног сукоба Москве и Вашингтона“, каже за Спутњик Алексеј Пиљко, стручњак за САД и директор Евроазијског комуникационог центра.

Аналитичар такође сматра да је веома важно покренути питање одговорности САД за кораке које предузима према одређеним земљама.

„Могло би се поставити питање одговорности САД, како прошле тако и будуће. Требало би питати да ли су можда постојали други начини решавања проблема у земљама у чије су се унутрашње послове умешале САД и да ли су САД свесне да се на тај начин подрива међународна стабилност. Када је реч о недавним дешавањима у Сирији, требало би питати зашто још није подигнута оптужница против оних који су одговорни за фалсификацију података о томе да Ирак наводно поседује хемијско оружје.

Сада Американци поново делују по истом принципу, називајући провокацију у Идлибу Асадовим злочином. Требало би подсетити на ирачко искуство и ставити до знања да политичари треба да сносе одговорност ако неосновано оптуже земљу да поседује забрањено оружје“.

Пиљко сматра и да би Лавров на састанку са Тилерсоном требало да покрене и питање размештања НАТО војске у балтичким земљама.

„Сматрам да је неопходно покренути то питање. То је црвена линија за Русију, која се не меша у ситуацију само зато што не жели да подрива међународну стабилност. Руско-естонска граница је удаљена само неколико десетина километара од другог по величини руског града — Санкт Петербурга, и зато би развијање војне инфраструктуре у тој балтичкој земљи било директна претња за Русију.

Због тога је неопходно покренути питање о поштовању принципа Оснивачког акта Русија—НАТО из 1997. године и одустати од размештања додатног наоружања на територији земаља које су недавно постале чланице НАТО-а“.

Састанак руског министра спољних послова Сергеја Лаврова и америчког државног секретара Рекса Тилерсона води се иза затворених врата, а резултати ће бити саопштени на конференцији за новинаре. Трајање састанка није стриктно одређено, али разговори шефова дипломатије Русије и САД умеју да трају и по неколико сати, а често се завршавају и касно ноћу.

Преговори се воде у историјској вили Зинаиде Морозове у Москви, која припада руском Министарству спољних послова, и која је у својој историји више пута била место историјских састанака између руских и америчких дипломата.

(https://rs.sputniknews.com)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Апликација Газета

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО