Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(окт 04, 2019)
Конфликт између Београда и Приштине, по свему судећи, трајаће поприлично дуго уколико Србија настоји да то питање разреши у своју корист, али онда се поставља друго питање — шта радити са процесом уласка Србије у састав Европске уније, изјавио је директор Института за словенске студије Руске академије наука Константин Никифоров.
   |    (сеп 24, 2019)
Свечаним постројавањем у Центру за обуку у Залужанима, код Бањалуке, данас је званично представљена јединица Жандармерије, нова организациона јединица Министарства унутрашњих послова Републике Српске.
   |    (сеп 24, 2019)
Заседање Генералне скупштине УН и бројни сусрети које ће у Њујорку имати српски председник Александар Вучић биће својеврстан тест који би требало да покаже да ли се ставови Запада према Србији и косовском питању мењају или се ради о козметичком улепшавању које би нашу земљу требало да преведе преко црвене границе.
   |    (јул 11, 2019)
Након потреса јачине 7,1 степена који је у петак погодио Kалифорнију, настала је огромна пукотина на површини Земље. Био је то други јаки потрес у 48 сати.
   |    (јул 11, 2019)
Истина је да су Срби представљени у западним медијима као убице, рекао је заменик уредника француског „Фигароа“.
   |   

РУСИЈА И АУСТРИЈА ПОТВРДИЛЕ СТРАТЕШКО ПАРТНЕРСТВО ПО ПИТАЊУ НАФТЕ И ГАСА

Без обзира на гласне прогнозе и заклињања руководства  Европске комисије и идеолога европског атлантизма који стоје иза ње, улога Русије у обезбеђењу енергетске безбедности Европе у наредним годинама не само да се неће скратити, него ће се непрекидно и увећавати. То су принуђени да признају чак и представници западног бизнис-друштва и стручњаци водећих економских структура и институција – па тако и ауторитетне у међународно-финансијским круговима агенције као што је Bloomberg.

Проанализиравши одговарајућу информацију, аналитичари Bloomberg-а дошли су до не баш утешног за Брисел и Вашингтон закључка: “Газпром у 2016. години намерава да увећа испоруке гаса у земље даљег иностранства[1] до 162,6 милијарди кубних метара гаса, на тај начин превисивши рекордни показатељ из 2013. године (161,5 милијарди кубних метара).

Штавише, према подацима агенције, током 2017. године обим испорука гаса у Европу и Турску планира се довести до 166,1 милијарде кубних метара, а у 2018. години – до 166,3 милијарде кубних метара. Притом највећи прираст треба да обезбеде испоруке гаса по гасоводу “Северни ток” који повезује Русију са Немачком. 

Подсећамо да је раније председник управе ОАО “Газпром” Алексеј Милер изјављивао да је у 2015. години компанија увеличала обим испорука гаса у даље иностранство за 8%, доводећи га до 159,4 милијарде кубних метара. Према његовим речима “у апсолутном изражавању извоз је порастао за 11,8 милијарди кубних метара, што је поредиво са годишњим капацитетима испорука “Газпрома” у такве земље као што су Француска – 9,7 милијарди кубних метара у 2015. години и Велика Британија – 11,1 милијарда кубних метара” – истакао је Милер у свом наступу на оперативном састанку у “Газпрому”.

Према подацима “Газпрома”, основни обим руских испорука гаса у далеко иностранство иде на тржиште западноевропских земаља и Турске.

То је општеевропска слика. Али још карактеристичнији показатељи су подаци о конкретним државама на континенту. И на том плану посебно важна изгледа динамика сарадње у области енергетике између Русије и Аустрије – земље која захваљујући свом централном географском положају на континенту и постојању у Баумгартену једног од највећих чворишта за дистрибуцију гаса – заузима кључно стратешко место у свим европским пројектима транспорта енргената.

Одговарајући подаци могли су се чути током радног сусрета председника управе ОАО “Газпром” Алексеја Милера и потпредседника Аустрије и председника Аустријске народне партије Рајнхолда Митерленера који је одржан 2. фебруара у Москви. Конкретно, само за јануар 2016. године извоз руског гаса у Аустрију је порастао за 76,2% у поређењу са аналогним периодом прошле 2015. године. Што се тиче динамике за нешто дужи период, то је за 2015. годину обим одговарајућих испорука гаса са своје стране порастао за 11,5% у поређењу са 2014. годином.

А што је још важније – и то истичу учесници сусрета – данас се може са потпуном сигурношћу утврдити да руско-аустријска сарадња у нафтно-гасној области носи “дугорочни стратешки карактер”, притом се саме испоруке остварују од 1968. године. У складу са тим Аустрија намерава да пружи подршку пројекту изградње гасовода “Северни ток – 2” ради задовољавања растуће потражње за руским гасом у будућности. Треба истаћи да је главни партнер “Газпрома” у Аустрији локална компанија OMV – и она ће наступити као један од учесника споразума акционара у оквирима пројекта изградње гасовода “Северни ток – 2”.

Међутим, изградња магистралних гасовода – то је само један од аспеката проблема обезбеђења енергетске безбедности у Европи. Не мању важност има и развој одговарајуће инфраструктуре, у том смислу подземних складишта гаса (ПСГ). Руско-аустријска сарадња директно се тиче и овог правца. Конкретно, ради се о узајамном деловању по питањима ширења ПСГ “Хајдах”  – најкрупнијег у Аустрији и другог по величини складишта гаса у централној Европи. Овај објекат представља један од најуспешнијих примера тростране руско-аустријско-немачке сарадње у енергетској области. Сувласници ПСГ “Хајдах” су “Газпром” (66,7% капацитета), аустријска компанија RAG и немачка компанија WINGAS. Основни задатак “Хајдаха” је – обезбедити поузданост извозних доставки руског гаса у правцу складишта у Баумгартену и потрошачима Словеније, Мађарске, Аустрије, Немачке, Словачке и Италије.

Русија и Аустрија су се током 2015. године сагласиле да увећају свеукупни активни капацитет “Хајдаха” на 150 милиона кубних метара гаса или отприлике за 5%. А што је још важније у условима данашње финансијско-економске кризе у Европи – овај циљ се успео достићи без привлачења додатних средстава и инвестиција.

 и других европских држава – у том смислу региона централне и источне Европе. Што се тиче политичких фактора, то се данас чешће од других помиње могућност изласка на европско тржиште Ирана и као последицу тога, могућну прерасподелу читавог енергетског пространства. Међутим, ево шта тим поводом пише шпанско издање Publico: «Русија нема због чега да брине. Без обзира на то што Иран заузима прво место у свету по резервама природног гаса (18,2% од укупних резерви), он не може конкурисати Русији” између осталог и због финансијско-економских разлога.

Према подацима међународних стручњака, за обнову опреме и изградњу нових гасовода, Ирану су потребне иностране инвестиције за суму од најмање 100 милијарди долара.

Као друго, транспорт иранског гаса у Европу за те циљеве захтева изградњу гасовода преко Турске – што у условима данашњег стања турско-иранских односа и сукоба у Сирији, представља практично немогућу мисију.

Поред тога, Русија и Иран објективно наступају не толико као конкуренти колико као савезници у енергетским пословима. То се односи на учешће руских компанија “ЛУК-ОИЛ” и “Газпром” у развоју налазишта Јужни Парс у Персијском заливу, на који отпада 60% иранских резерви гаса.

На тај начин ће управо Русија у перспсективи остати кључни партнер Европе у енергетској области. И већ је ствар европских политичара и влада – да осмисле ову једноставну околност. У супротном случају сопствени  бирачи могу и да их не схвате. Поготово што Европу у наредним месецима очекује ред редовних и ванредних избора – као на пример у Словачкој, Србији и Македонији.

(http://www.fsksrb.ru)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО