Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(сеп 22, 2017)
Русија сада жање више жита него у било ком другом тренутку у својој историји. Према најновијим проценама, Русија би ове године могла сакупити чак 133 милиона тона жита.
   |    (сеп 22, 2017)
Прослављени српски редитељ, Емир Кустурица, у интервјуу за Новости, поводом уручења награде „Живојин Жика Павловић“, говорио је између осталог о данашњој уметности, филму, „прашкој школи“ и дтакао се теме ријалити програма.
   |    (сеп 22, 2017)
Високи представници америчке блискоисточне коалиције и руске команде у Сирији састали су се да се договоре о „мерама за осујећивање конфликата”.
   |    (сеп 20, 2017)
На југу Израела отворена је прва стална војна база Сједињених Држава. Фактичи на територији израелске авио-базе „Бислах“, која се налази поред градића Мицпе Рамон. Командант ПВО Израела Цвика Хејмович на церемонији отварања базе рекао је:
   |    (сеп 20, 2017)
Министарство одбране Русије позвало је – преко свога портпарола генерал-мајора Игора Конашенкова – америчку „међународну коалицију” и опозиционе наоружане групације које подржава да не сметају борби сиријских владиних снага против терориста.
   |   

ЗАШТО УРАГАНИ И ПОПЛАВЕ УРНИШУ МОСКВУ И КАКВА ЈЕ ТРАМПОВА УЛОГА

Јака тропска олуја која је погодила престоницу Русије, према појединим показатељима, могла би да побије све рекорде у протеклих неколико деценија, саопштио је метеоролошки центар „Фобос“.

Поплављене улице Москве су већ крштене „епским потопом“, а према наводима Министарства за ванредне ситуације, киша, олуја, град и јак ветар, с ударима од 15 до 20 метара у секунди трајаће и данас.

Велико невреме у Русију је стигло пошто је на исти начин претходно погодило Пољску и Украјину.

Коментаришући ситуацију у Москви, заменица шефа Централне управе за хидрометеорологију и мониторинг животне средине Надежда Точенова за Спутњик каже да ове године немају среће — сви циклони пролазе кроз централни део Русије.

„То је, у ствари, ланац циклона, циклони долазе и одлазе невероватном брзином и практично немамо времена да предахнемо. Садашњи циклон је депресија са два центра, један циклон полако напушта централни регион, али очекујемо неповољне временске услове и током суботе“, каже Точенова.

Управо у дану када је Москва пливала у води, британски „Индипендент“ је објавио упозорење више од 60 научника са престижних светских универзитета да планета, практично, има три године да редукује емисију штетних гасова и спречи катастрофу коју доноси глобално загревање.

Да ли нам се клима заиста променила и да ли је тај фамозни ефекат стаклене баште заиста толико утицао на климатске промене које се дешавају на наше очи?

Помоћник директора Републичког хидрометеоролошког завода Србије Горан Пејановић, који је задужен за Национални центар за климатске промене, за Спутњик истиче да је главни разлог све чешћих екстремних појава управо у промени климе узрокованој повећањем емисије гасова са ефектом стаклене баште. Реч је, пре свега, о угљен диоксиду, метану, азот субоксиду… а такође и донекле у поремећеном озонском омотачу.

Он напомиње да је захваљујући дугогодишњим истраживањима руске експедиције „Васток“ на Антарктику 1980. године тачно утврђено колика је била максимална концентрација угљен диоксида у последњих 800.000 година, а да је она сада 40 одсто већа.

Објашњавајући како то утиче на климу, Пејановић каже да се због тога топлота задржава у приземним слојевима атмосфере и океана. Сада знамо да се од 1880. године и почетка индустријализације, која је и довела до емисије штетних гасова, глобална температура до сада повећала за један степен. То важи и за океан до дубине од 400 метара који тако загрејан није више способан да апсорбује угљен диоксид из ваздуха, напомиње овај стручњак за климатске промене.

Он даље објашњава да због повећања температуре планете топлији ваздух може да прими више водене паре. Тада долази до повећања испаравања изнад топлијих мора, тако да у ситуацијама када се формирају циклони или олује имамо више водене паре у ваздуху а тиме касније и више падавина. Наравно и ветрови се исто појачавају због ових процеса, указује Пејановић.

Друга климатска промена настаје због наступања топлих климатских зона према северној хемисфери због чега, како каже, имамо велике суше.

„Ако погледате бројке у претходних 30 година у Европи је било преко 350 поплава, а само у последњих 15 година више од 200“, наводи Пејановић. Додаје да су се земље са већим европским рекама, као и ми у Србији, у претходних седам-осам година борили са поплавама.

На питање да ли је спровођење Париског споразума о климатским променама неопходно да би се зауставио садашњи тренд и емисија штетних гасова почела да се смањује од 2020. године, помоћник директора РХМЗ напомиње да прорачуни показују да ћемо, ако се ништа не предузима у погледу смањења емисије, до 2050. године имати температуру за два степена вишу. Ако се тако настави до краја века она ће бити виша за четири до пет степени.

„С обзиром на то какве проблеме имамо са овим повећањем температуре од само једног степена од 1880. године, шта ће тек бити са повећањем од два, или на крају века од четири степена“, више упозорава него што се пита Пејановић.

Стручњак московског метеоролошког центра „Фобос“ Јевгениј Тишковец, такође, за Спутњик каже да је све што се сада дешава у Русији последица глобалног загревања.

„Може се рећи да се брише граница између Екватора и Арктика. Као резултат, имамо абнормално хладан јун у европском делу Русије, а истовремено тропске врућине у Сибиру. Нажалост, тај тренд ће се наставити, па ће екстремних и опасних временских прилика бити све више“, каже Тишковец.

Велика већина научника која се бави климом поздравља Париски споразум и сматра да је крајње време да се човечанство определи по овом питању, закључује Пејановић за Спутњик.

Управо то тражи и 60 експерата у потписаном чланку у часопису „Нејчер“, упозоравајући да цео екосистем већ почиње да колабира, а лед на Арктику да нестаје, подижући ниво мора.

Да ли ће упозорење научника проћи незапажено као и, на пример, вест да је студенткиња права са Новог Зеланд Сара Томсон покренула судски поступак против власти своје земље како би их приморала да поставе амбициозније циљеве у политици према климатским променама, сазнаћемо већ за недељу дана на самиту Групе 20 најразвијенијих земаља света у Хамбургу.

Домаћин Немачка је већ најавила да ће климатске промене бити једна од три кључне теме самита. С обзиром на најновије околности, да се администрација новог америчког председника Доналда Трампа недавно повукла из Париског споразума, геополитичари због тога већ најављују варничење на релацији Трамп — немачка канцеларка Ангела Меркел.

Тим пре што је Меркелова пажљиво припремила терен по питању климатских промена, будући да је у Берлину недавно угостила два највише потребна савезника за ту тему, премијере Индије и Кине Наренду Модија и Ли Кећијанга. Обе земље, које су због великог индустријског раста уз САД и највећи емитери штетних гасова, саопштиле су да не само да неће одустати од Париског споразума, него да ће њихов допринос бити и већи од оног што се тражи.

 „Не можемо да чекамо да и последњи човек на планети поверује у научне доказе о климатским променама“, изјавила је Меркелова прозивајући Трампа, истичући да су сви остали најпосвећенији до сада да постигну успех.

Хоће ли Трамп после француског краља Луја XV, коме се приписује изрека „После мене потоп“, бити следећи који то практично заговара, не обазирући се на климатске промене, кратковидо се бавећи само ефектима Париског договора по америчке финансије?

(https://rs.sputniknews.com)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

Апликација Газета

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО