Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(мај 08, 2021)
Због многих крвавих сукоба у прошлости, Западни Балкан остаје један од најнапетијих региона у Европи. Упркос релативном миру, тема могућег рата периодично се поново појављује на дневном реду и за то постоји много разлога који су засновани на етничкој и верској основи. Пре свега, ово се тиче територија попут Космета, Босне и Херцеговине и такозване Прешевске долине на југу Србије.
   |    (апр 29, 2021)
Амбасадор САД у Београду Ентони Годфри изјавио је данас да је, према његовом мишљењу, познати научник и геније Никола Тесла - Американац. Подсетимо, Тесла је до јуче за Амбасаду САД у Београду био Србин што се може видети и у рекламној кампањи "Ви сте свет", у њеној режији. 
   |    (апр 28, 2021)
Признавањем геноцида над Јерменима 1915-те у Турској Џо Бајден је ударио на Реџепа Тајипа Ердогана због куповине руских ПВО ракетних система С-400. Неки мисле да иза признања стоје исти интереси и мотиви као и 2016-те када су Американци преко незадовољних у турској армији покушали да изведу пуч против Ердогана који је једва сачувао власт и главу.
   |    (апр 28, 2021)
Бубица на реверу градоначелника Драшка Станивуковића у време разговора врха Републике Српске са Александром Вучићем је приоритетно безбедносно питање – оценио је за ТВ Хепи експерт за безбедност Џевад Галијашевић.
   |    (апр 28, 2021)
Лига историчара са тзв. Косова „Али Хадри” тражи од председника САД Џоа Бајдена да званично призна да је у периоду између 1998– 1999. Србија починила геноцид над Албанцима. Ова организација, тачније њен огранак из Дечана, послала је захтев америчком амбасадору Филипу Коснету да изврши притисак на Бајдена и призна геноцид над Албанцима, као што је у суботу признао геноцид над Јерменима, поставши тако први председник САД који је то учинио.
   |   

КРЕМЉ: САСТАНАК ПУТИНА И ЗЕЛЕНСКОГ СМАЊИО ШАНСЕ ЗА ВОЈНИ СУКОБ У УКРАЈИНИ

Долазак Владимира Зеленског на власт у Украјини и самит „нормандијске четворке“ у Паризу смањили су шансе за оружани сукоб у Украјини, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков за „Први канал“.

На питање водитеља да ли су доласком Зеленског на власт и након преговора одржаних у Паризу смањене шансе за војни сукоб у Украјини, Песков је одговорио да „највероватније јесу“.

„Одговор је потврдан. Зеленски није у ’странци рата‘. Ако је (бивши председник Украјине Петро) Порошенко персонификовао ’партију рата‘, он је започео рат. Председник Порошенко је, нажалост, био човек који је започео рат, због којег је проливена крв Украјинаца“, истакао је Песков.

Песков је нагласио да Зеленски може да реши сукоб у Донбасу ако покаже потребну снагу воље, ауторитет и доминацију на политичкој сцени Украјине.

Он је додао да би контрола над националистима у Украјини могла да пружи наду у решење унутрашњег украјинског сукоба.

„Прво, ја бих, наравно, увек предлагао да се искључе било какви догађаји који би могли увући Русију у екстремне ситуације. Хвала богу, спољна политика Русије коју одређује председник наше земље осигурава нашу земљу од таквих заплета“, оценио је Песков.

Он је изјавио да Владимир Зеленски може решити конфликт у Донбасу, ако покаже потребну вољу, ауторитет и доминацију на политичкој арени у Украјини. 

Он каже да, када је реч о Украјини, када се говори о југоистоку ове земље не говори се о односима Русије и Украјине, говори се о „унутрашњем украјинском сукобу који могу да реше сами Украјинци“.

„И ако ти националисти, екстремистичке снаге, ако не превладају, ако не буду наметали своју вољу, ако буду под контролом шефа државе, тада ће се појавити нада да ће напорним радом успети да се постигне некакве назнаке решења“, додао је Песков.

 

 

Самит „Нормандијске четворке“ у Паризу

У понедељак су лидери земаља „нормандијске четворке“ усвојили изјаву после састанка у Паризу. У документу је наглашено да Мински споразуми и даље остају основа за рад у „нормандијском формату“ и да је повлачење снага предвиђено за крај марта 2020. године на три нова пункта у Донбасу.

Осим тога, шефови држава позвали су да се до краја године обезбеди примирје, ослобађање заробљеника према формули „сви за све“, као и да се Црвеном крсту достави „потпун и безуслован приступ свим заробљеницима“.

Следећи састанак у „нормандијском формату“ треба да се одржи за четири месеца. Како се наводи у заједничкој изјави, једна од основних тема наредног састанка биће организација локалних избора у Донбасу.

Такозвани „нормандијски формат“ преговора о Украјини постоји од јуна 2014. године, када су, током обележавање 70. годишњице искрцавања савезника у Нормандији, лидери Русије, Украјине, Француске и Немачке први пут разговарали о решавању сукоба у Донбасу. Од тада је одржан низ телефонских разговора и самита, као и контаката министара спољних послова.

Криза у Донбасу

Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014.

Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.

Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.

(Спутник)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

98187093 262121271815911 5764122891809456128 n

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ЈА ВОЛИМ СРБИЈУ