Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(феб 23, 2020)
Kако се обучавају Путинови возачи, пилоти и кормилари? Kоја превозна средства користи руски председник? У октобру 2012. године, у Kремљу, направљена је хеликоптерска писта за Владимира Путина. Он лети искључиво руским хеликоптерима Ми-8.
   |    (јан 16, 2020)
НАТО тренутно не поседује средства противракетне одбране која би могла да се супротставе руском систему „Искандер М“ због његове покретљивости, малих димензија и могућности да користи две врсте ракета, сматра војни стручњак Дмитриј Дрозденко.
   |    (јан 16, 2020)
Стручњаци Роскосмоса осмислили су начин како да онемогући другим земљама да преко сателита шпијунирају активности на њеној територији, саопштено је из ове руске свемирске агенције.
   |    (јан 16, 2020)
Цариградски патријарх Вартоломеј решио је да забије нож у леђа Српској православној цркви „легализацијом раскола у Северној Македонији“, одлучивши да се стави у функцију политичких елита које користе религију у својим играма, изјавио је портпарол Московске патријаршије Владимир Лејгода.
   |    (јан 16, 2020)
Државна дума Русије је за новог премијера Руске Федерације именовала Михаила Мишустина.
   |   

РУСКИ ЗАКОН ЈАЧИ ОД МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА

Владимир Путин предложио је велике уставне измене, а један од кључних предлога је приоритет националног права над међународним. Експерти објашњавају да је логично да у Русији руски закони буду изнад међународног права, с обзиром да у једној сувереној држави туђе норме не треба да буду јаче од закона те земље.

Приоритет међународног права у Уставу Русије датира још с почетка деведесетих година прошлог века, из Јељциновог доба, и то је била последица жеље тадашњег руководства земље да се интегрише у међународну заједницу. Међутим, још тада је постало јасно да многе земље делују другачије. Примера ради, САД, Кина и Израел не признају приоритет међународног права над националним, па није јасно зашто би Русија требало да се понаша другачије.

„Мислим да би, у начелу, за земљу која покушава да буде предмет међународне политике њено право требало да буде главно, уз пуно поштовање закључених договора, уговора, конвенција и тако даље. Мада се, у овом случају, може једноставно поставити и питање о повлачењу из тих договора и, сходно томе, конвенција. Кина то исто чини“, рекао је за Спутњик Богдан Беспаљко, члан Савета за међунационалне односе при председнику Русије.

Руски закони су усклађени са међународним правом

Међутим, заменик председника Комитета Савета Федерације за економску политику Сергеј Калашњиков сматра да укидање приоритета међународног права над националним правом не захтева укидање свих договора или повлачење из уговора и споразума.

„Ништа слично. Поента је у томе што смо се сада приликом усвајања закона ослањали на норме међународног права. Након што су усвојени, они су већ постајали норме нашег националног закона. Држава има само једно право — национално. Друга ствар је да ли се тај национални закон заснива на међународним правилима или не. То је наша унутрашња одлука. Брисање ове норме из Устава апсолутно је исправна одлука из простог разлога што тренутно то приморава законодавца да усвоји међународну норму. Након измене Устава, више неће бити такве потребе, а ми ћемо полазити од сопствених националних интереса“, каже Калашњиков.

 

 

За и против новог Устава

Председник Комисије Савета Федерације за информациону политику и односе с медијима Алексеј Пушков је нагласио да ће Русија сада тражити „прави баланс“, а будући да је реч о промени садржаја Устава, то поглавље се може преформулисати тако да јасније дефинише приоритет руског законодавства над међународним.

Он је нагласио да све то не значи да ће Русија одбијати да испуњава међународне обавезе — планира се наставак сарадње са Саветом Европе, Европским судом за људска права и другим међународним институцијама, али у спорним случајевима „аутоматски ће руско законодавство имати предност“.

Међутим, Путинов предлог наишао је и на критике у једном делу руског друштва, које сматра да би се делом требало придржавати међународног права, јер ту постоји нека врста колективне одговорности. Сергеј Калашњиков оцењује да критике долазе од оних који сматрају да Русија мора да учи од Европе, а да сама не може ништа да учини, иако и сама уме да пише законе.

„У извесној мери, то је истина, али у смислу да се наше искуство не подудара са искуством европских земаља. Многе фазе цивилизацијског развоја кроз које је прошла Европа ми нисмо прошли. То не значи да нисмо имали своје фазе, али су оне биле само наше. Због тога се много ствари, наш менталитет, наше тежње, наше традиционалне националне норме не подударају са европским. И у томе нема ничег страшног. Не кажем да су Европљани бољи од Руса, просто наше норме више одражавају нашу истину, нашу суштину. Сада више нећемо узимати у обзир неке глобалне вредности, од тога одустајемо, као и од одређених трендова… Али, што је најважније — можемо разговарати. Ако постоји одређена међународна норма, на пример декларација о људским правима у Европи и неке позиције не делимо, онда можемо да разговарамо у Парламентарној скупштини Савета Европе и другим међународним платформама и да дискутујемо о томе зашто не можемо или не желимо да прихватимо такву норму. То је већ отворен дијалог“, рекао је Калашњиков.

Приоритет Устава Русије над међународним правом

Руски председник је средином ове недеље у обраћању Савезној скупштини истакао да је Устав усвојен пре више од четврт века, у условима тешке политичке кризе, и да се од тада много тога променило. Нема потребе да се усваја нови Устав, али има много мишљења на тему његових измена. Према његовим речима, Русија може бити и остати Русија само као суверена држава. Суверенитет руског народа требало би да буде безуслован.

Путин сматра да је дошло време да се у основни закон земље унесу неке измене које директно гарантују приоритет Устава Русије у руском правном простору. То значи да захтеви међународног законодавства и међународних споразума, одлуке међународних органа могу деловати на територији Русије само у мери која није у супротности са Уставом Русије и која не крши права и слободе човека и грађанина.

(Спутњик)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО