Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(окт 17, 2018)
Казахстанска Ванга Вера Лион већ деценијама успешно прогнозира светске догађаје, помаже људима да пронађу себе и реше животне проблеме. На интернету је прате на десетине хиљада поштовалаца из свих крајева света. У наставку вам доносимо нека од њених предвиђања за свет у 2019. години.
   |    (окт 16, 2018)
Цариградска патријаршија и њен командни центар на Западу већ су почели да књиже резултате одлуке патријарха Вартоломеја о отпочињању разбијања јединства православне цркве. За почетак, руски свештеници на Светој гори неће моћи да саслужују са свештенством Цариградске патријаршије, а верници неће моћи да се причешћују у тамошњим црквама.
   |    (окт 16, 2018)
Помоћник руског председника Јуриј Ушаков изјавио је да би до краја године требало да се сусретну Владимир Путин и севернокорејски лидер Ким Џонг Ун, али да тачно место и време сусрета и даље нису договорени.
   |    (окт 03, 2018)
Сједињене Америчке Државе раскидају Споразум о пријатељству и економским пословима потписан са Ираном 1955. године, саопштио је амерички државни секретар Мајк Помпео.
   |    (окт 03, 2018)
Иако се информација о козлацу са Хиландара преноси тихо и искључиво „од увета до увета“, готово да увек стигне до оних којима је потребна. На хиљаде људи оболелих од најтежих болести већ је пробало еликсир ове биљке који монаси у Хиландару на Светој Гори припремају и бесплатно деле.
   |   

СТВАРАЊЕ ВЕЛИКЕ РУСИЈЕ

Прошле су две године. Крим је одавно наш. Донбас се бори за слободу, али не повлачи се ни корак уназад. А шта је са остатком Новоросије? С оном што је рекла „не“ узурпаторима и пучистима, која не прихвата злочиначки режим и Запад који га подржава? Шта је с нашим нашим руским сном о ослобађању наших људи и наших земаља од ропства и јарма? Шта је са вољом да се изгради Велика Русија? То је тешка тема. Све ове две године траје рат. Понекад у рату, као у рату, грми артиљерија, чују се експлозије и пуцњи, људи гину на стотине. Понекад топови заћуте и почињу да говоре дипломате и политичари. Али, ма колико нас умиривали, нико и ништа не може да нас натера да заборавимо Новоросију, ту нашу крваву рану Новоросију, тај сан, тај бол, ту наду.

Ни сам народ Истока бивше Украјине никада се неће помирити с катастрофом коју је донео мајдан, који је уништио Украјину, који је осудио народ на ужасе грађанског рата.

Данас је свима јасно да Украјина никада неће бити целовита, да то није једна земља, да већ најмање две.

 Када је Кијев глатко одбио да узме у обзир вољу народа Истока и Југа, то јест Крима и Новоросије, он је потписао себи смртну пресуду.

Украјина је могла да постоји само као земља са два народа, с прозападним Западом, да кажемо тако, и са происточним – проруским Истоком. Значи, требало је поштовати и једне и друге. У супротном – смрт.

Кијев је пре две године на мајдану изабрао Запад, то јест – смрт. И смрт је наступила.

Нема Крима, нема Донбаса… Али, то није све. Постоје још милиони људи у Украјини– у другој или првој, зависи одакле се гледа – који живе у стању окупације. То је народ Новоросије, којем још предстоји тежак пут до ослобођења.

А то значи да ништа није готово.

Многи кажу да је Руско пролеће издано. Други се вајкају да није било довољно храбрости. Трећи куде неусаглашеност потеза самих људи у Новоросији. Четврти тврде да је на Москву извршен притисак од стране Запада, да су и пета и шеста колона дале свој допринос.

Можда је све то тако, али… ми не треба спуштамо гард ма колико тешко било. Италијански писац Курцио Малапарте је говорио: ништа није изгубљено док није изгубљено све.

У Новоросији сигурно није изгубљено све. Тешко је, крваво, страшно, кроз муке, па чак и издају, али Донбас је на ногама, држи се, крајњим напорима, али се држи.

Велики народ руске Украјине такође није сломљен и покорен. Да, тешко је. Да, практично неиздрживо. Али, треба се држати.

Испоставило се да је Руско пролеће теже и крвавије него што се чинило. Али, то није разлог да се све баци на пола пута.

Новоросија живи у нашој крви, у нашем руском срцу. Ми добро памтимо њене хероје и издајнике. Иако бисмо ове друге најрадије заборавили.

Треба гледати напред. Ми треба да знамо да свако ново пролеће може и треба да буде руско. То на крају крајева зависи само од нас.

Од тога колико смо се пробудили.

(Александар Дугин / Факти.орг)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО