Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(јун 22, 2017)
Запад би одавно започео рат против Русије, да она није нуклеарна држава, изјавио је бивши руководилац обавештајне службе ДНР Вернер Гросман у интервјуу за „Спутњик Немачкa”.
   |    (јун 22, 2017)
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да се не сме дозволити круговима који желе блискоисточне кризе и поделе пресликати и на Балкан и да се мора поштовати суверенитет и територијална целовитост сваке балканске земље.
   |    (јун 22, 2017)
Још једна важна победа Москве и Дамаска. Нови француски председник. Емануел Макрон, изјавио је да за званични Париз обарање сиријског лидера Башара Асада више није приоритет.
   |    (јун 22, 2017)
Руско подривање САД превазилази утицај на изборе и гласачке кутије на више начина — од анексије Крима у Украјини до подршке сиријском председнику Башару ел Асаду, а један метод, којем се придаје мало пажње, јесте руска енергетска политика, пише „Политико“.
   |    (јун 22, 2017)
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова је, коментаришући изјаве америчких дипломата о Руско-српском хуманитарном центру у Нишу, рекла да су то апсурдне оптужбе.
   |   

ДА ЛИ ЋЕ КИНА ДА ДОЗВОЛИ ДА КОСОВО ДОБИЈЕ ПОЗИВНИ БРОЈ

Ниједна земља која није чланица Уједињених нација не може имати свој позивни телефонски број, што значи да би додељивање броја Приштини био преседан који би могао да има далекосежне последице на међународној сцени. У Бриселу се наставља рунда техничког дијалога Београда и Приштине, који би требало да траје до четвртка. Тема разговора требало би да буде примена споразума о телекомуникацијама.

Портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич изјавила је да ЕУ жели договор у области телекомуникација, али да се на томе још ради. Саговорник Спутњика, бивши државни секретар у Министарству за Косово и Метохију и директор Центра стратешких алтернатива Душан Пророковић каже да од оба тима стижу веома оскудне информације, али да му се чини да Београд и Приштина воде преговоре око тога како ће бити преузет позивни број за КиМ.

Он објашњава да је Србија до сада инсистирала да поседује два боја од којих би један уступила такозваној републици Косово, а да је Приштина желела да чланством у Међународној телекомуникационој унији легитимизује свој статус у међународним односима.

„Друга могућност је да Београд нешто тражи заузврат, а да Приштина то још не нуди. Преговарачки тим Београда је можда и пристао на све оно што Приштина тражи, дакле да се учлани у још једну међународну организацију и да на своје име добије телефонски позивни број, што би био преседан који до сада није постојао, а да заузврат Београд тражи политички уступак. Мада не знам шта би тај уступак могао да буде“, каже Пророковић.

Међународна телекомуникациона унија функционише по врло сложеним принципима. До сада је установљен критеријум да само државе-чланице УН могу да поседује позивне бројеве за своју територију.

„Србија би желела, бар је таква почетна позиција била, да узме други телефонски позивни број који би уступила Косову на коришћење. Приштина то није хтела, они желе да имају свој телефонски број и да се Србија ни не спомиње. Компромис до којег су дошли у Бриселу јесте да то учини Аустрија. Али онда се отвара кинеско-тајвански проблем. И шта ако Сједињене Државе затраже за Тајван позивни број и тако легитимизују цео процес на који Кина има много замерки. Ако то прође тако, како су замислили у Бриселу више није преседан него се као правило може користити у низу других случајева у свету. Онда се отвара пуно питања у међународним односима. Нама се тај телефонски број и питање позивног кода чини као техничко питање, али за велике државе које имају озбиљне територијалне спорове то је политичко питање пар екселанс и са тим нико не жели да се игра“, каже Пророковић.

На питање да ли би нека земља могла да стави вето на захтев Аустрије за косовски број, Пророковић каже да све велике силе могу да се успротиве и то питање подигну на политички ниво.

„Од нечега што је требало да прође испод радара високе међународне политике, може да настане прворазредно политичко питање о којем после може да се расправља и у УН. Ја мислим да то никоме није потребно“, каже Пророковић и додаје да је то вероватно разлог што се одуговлачи са дијалогом о телекомуникацијама.

„Дакле, додела броја била би преседан који би могао да смета великим силама које имају сличне проблеме“, закључује Пророковић. Министарка за дијалог са Србијом у приштинској влади Едита Тахири изјавила је раније да ће Косово следеће седмице добити свој позивни број и оценила да директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић не говори истину када каже да је могуће да Косово добије међународни позивни број, али само у оквиру позивног броја који обухвата територијални простор Србије.

Заменик директора Канцеларије за КиМ Душан Козарев изјавио је да је излишно демантовати изјаве Тахиријеве о прејудицирању исхода предстојећих бриселских разговора о телекомуникацијама и карактеру позивног броја за КиМ.

„То ће уместо нас или посредника демантовати званични билтен Међународне телекомуникационе уније (ИТУ), који је најрелевантнији за то питање, у којем ће, када Србија одлучи, писати све што ми говоримо месецима и што је договорено у Бриселу — не троцифрени број за државу, већ троцифрени број за географску област. Дакле, позивни број за територијалну област у оквиру Републике Србије, попут позивних бројева за нпр. Тајван у оквиру Кине или Фокландска острва под Великом Британијом“ изјавио је Козарев за Танјуг.

(https://rs.sputniknews.com)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Апликација Газета

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО