Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(апр 28, 2017)
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је, у интервјуу за подгорички дневни лист „Дан“, да он одговара Светом Петру Цетињском, а бивши премијер Мило Ђукановић шефовима НАТО пакта.
   |    (апр 28, 2017)
Амбасада САД у Скопљу веома брзо се огласила и признала избор Џаферија. Питање је како су могли да знају унапред да је процедура испоштована, а да комисија то није претходно утврдила. Талат Џафери се огласио са изјавом да ће бити последица, али да ће све „лећи на своје место“. Карл Билт позвао ЕУ да успостави контакт са новим председником Собрања.
   |    (апр 28, 2017)
Председник Македоније није увео ванредно стање јер још верује да све може да се врати у оквир владавине права. „Ништа што се десило у јучерашњем дану није случајно, од ослобађања Рамуша Харадинаја, и дешавања у Македонији су, по мом мишљењу, темпирани догађаји из кухиње НАТО-а и структура америчке администрације да би пре свега медијски покрили оно што је најважнија ствар, а која се данас дешава на Цетињу — насилно увођење Црне Горе у НАТО“, каже за Спутњик Миша Ђурковић, са Института за европске студије.
   |    (апр 28, 2017)
 Председник Републике Српске Милорад Додик позвао је данас на смиривање политичке ситуације у Македонији, истичући да се у условима постојеће пат позиције неопходно бавити питањем политичког легитимитета.
   |    (апр 28, 2017)
 У овом тренутку, на Балкану само једна страна иде ка конфликту, а то је она страна која жели ревизију граница — албанска. Ситуација на Балкану захуктава се до усијања. У Македонији сукоби трају и не види се излаз из кризе; црногорски парламент требало би да изгласа одлуку о приступању Црне Горе НАТО-у, чему се противи и опозиција и већи део грађана. Због тога су на Цетињу, где би требало да заседа црногорски парламент, истовремено заказани протести на које ће доћи грађани из свих делова Црне Горе.
   |   

НАТО АНАЛИТИЧАРИ: „С-300 У СРБИЈИ, МА НЕМА ОД ТОГА НИШТА!“

Да ли ће Србија од Русије добити противваздушни систем С-300 питање је које су актуелизовали највиши званичници ових држава, али и тема којом се овдашњи политичари баве већ 20 година. Москва и Београд тренутно не откривају много, тек да заинтригирају јавност, па саговорници РСЕ сматрају да набавка руске „ракетне аждаје“ није реална.

Све је то Вучићева пропаганда

– Ипак се у изјавама Вучића и Пескова види јак пропагандни ефекат. Јавно мњење је спремно да прихвати и наговештај да се разговара о С-300 као свршен чин а то је оно што је најважније властима у Србији – да створе слику како имају посебне односе са Русијом и озбиљне намере у преговорима о набавци наоружања – каже војни аналитичар Александар Радић.

Писање таблоида о наводно сигурној набавци С-300 разбуктао је прилично резервисан, чак тајанствен, одговор портпарола Кремља Дмитрија Пескова, на питање да ли је председник Русије са премијером Србије Александром Вучићем разговарао о испоруци тог система.

– Војнотехничка сарадња је изузетно осетљива тема. Могу да потврдим да се она разматра у највишим политичким круговима – навео је Песков.

Владе Радуловић, из Атлантског савета Србије, напомиње да су изјаве и писање штампе једна ствар, а стварност нешто сасвим друго.

– Систем С-300 спада у стратешко наоружање и заиста је нереално очекивати да ће га Русија препустити Србији. Нарочито у ситуацији када Србија веома тесно и блиско сарађује са НАТО, када са тим војним савезом има потписане све могуће споразуме и организује бројне заједничке вежбе и активности – наводи Радуловић.

Србија се за С-300 безуспешно интересује јод од деведесетих година, а прича о набавци кулминирала је уочи НАТО бомбардовања 1999. Од тада до данас, упркос у последње време интензивним преговорима о куповини руске технике, у Србију су из Русије стигла само два хеликоптера Ми-17, прве нове војне летелице после 30 година.

Одакле Србији паре за С-300?

Александар Радић сматра да Војска Србије има прече потребе од С-300.

– Створен је мит о томе како је противваздушна одбрана кључна узданица одбране српских интереса, да можете да будете безбрижни ако имате С-300. На жалост, мимо струке и по некада чак и мимо здравог разума, код нас је створена слика како би ситуација 1999. била битно другачија да је оборен који противнички авион више – појашњава Радић.

Србија има проблем што није довољно богата за њега. Из појединих извора може се видети да је, рецимо, цена комплета С-300 са 12 лансирних уређаја око 115 милиона долара. У Русији полако излази из производње, која уводи савремени С-400, а на видику је већ и С-500.

– Ако данас купите неки ракетни систем који је „мртав“, који више није у производњи, онда морате да рачунате са тим да ће цена резервних делова, ако их има, брзо расти до високих сума. За то ће морати да се пронађе новац, док су у исто време дневнице у војсци 150 динара – каже Радић.

Последња велика прича о руском оружју за Србију била је набавка МиГ-ова 29, о којој се увелико говорило уочи недавних избора, али шест половних авиона још није стигло у Београд, нити има информација када ће се то догодити.

(Интермагазин)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Апликација Газета

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО