Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(јул 24, 2017)
И Израел је одлучио да уђе у трку за гасно тржиште Европе. У ту сврху он већ има амбициозан пројекат о изградњи два крака гасовода, који би требало да буде завршен до 2025. године. Тамо где је велики новац у игри, велики су и ризици. Турска већ звецка оружјем, Грчка подржава своје сународнике на Кипру, а Изреал покушава да седи на две столице.
   |    (јул 24, 2017)
Водећи западни медији писали су о томе какав би могао да буде одговор Кремља на нови пакет антируских санкција који Конгрес САД намерава да усвоји — док се амерички прибојавају да ће одговор бити неочекиван, британски пишу да би санкције, по мишљењу Брисела, могле да имају далеко дубље последице и на економију ЕУ.
   |    (јул 24, 2017)
У издању издавачке куће „Свен“ из Ниша објављена је друга по реду књига познатог српског писца, новинара и астролога Велимира Ремића „Рука спаса“. Након што је 2016. године своју читалачку публику почастио насловом „Рађање новог света“ која је распродата у рекордном року, Ремић је одлучио да почасти поштоваоце свог рада новим књижевним делом на чијем стварању је интензивно радио пуних десет месеци.  „Сваки пад прилика је за нови чудесни лет“  - реченица је која краси насловну корицу нове књиге од које аутор очекује велики успех.
   |    (јул 22, 2017)
Кинески предузетници почели су разговоре са представницима Дамаска о инвестицијама које та земља планира у Сирији. Кинеске приватне и државне компаније намеравају да уложе две милијарде долара у економију Сирије. Новац је намењен за обнављање водовода и електричне мреже, изградњу путева и кућа.
   |    (јул 20, 2017)
Амерички сенатор из Аризоне Џон Мекејн има тумор на мозгу, саопштила је Клиничка болница Мајо у Фениксу. Агенција „Ројтерс“ наводи да се ради о тумору на мозгу Мекејна који је откривен након прошлонедељне операције уклањања крвног угрушка изнад сенаторовог левог ока.
   |   

МАЂАРИ У ЦЕНТРУ У НИШУ ОТКРИЛИ РУСКО ОПАСНО ОРУЖЈЕ (ФОТО)

Први пут од кад је Центар основан пре пет година на обуку је стигла група спасилаца из земље која је чланица Европске уније. Реч је о спасилачком тиму из Мађарске, волонтерском удружењу за цивилну заштиту из Будимпеште, које финансира држава.

Иако су, после бројних позива да дођу и на лицу места се увере чиме се бави, западни медији коначно почели да посећују Српско–руски хуманитарни центар у Нишу, амерички званичници и даље непрекидно говоре да је Центар шпијунски.

Слику о месту које је трн у оку не само Американцима, већ и званичницима Европске уније, можда би могло да промени оно што се ових дана дешава у Нишу.

Први пут од кад је Центар основан пре пет година на обуку је стигла група спасилаца из земље која је чланица Европске уније. Реч је о спасилачком тиму из Мађарске, волонтерском удружењу за цивилну заштиту из Будимпеште, које финансира држава, што је систем у већини земаља на Западу. Шеф тима Ласло Садвари има тридесет година, а већ осам је у спасилачком тиму који је члан европске спасилачке асоцијације. Његова екипа учествовала је у бројним међународним операцијама у Европи, па и у нашем региону.

„Били смо у Босни и Херцеговини у време поплава. Нисмо били први који су реаговали, нисмо хероји који су спасавали животе, али смо дошли да урадимо дезинфекцију да би људи могли да се врате нормалном животу. У Мађарској смо деловали у свим катастрофама у последњих десет година. Најозбиљније је било када су се из фабрике излиле токсичне материје. Више пута смо интервенисали на завејаним ауто-путевима. Извлачили смо људе који су били одсечени у колима буквално од Будимпеште до аустријске границе“, каже Ласло.

У тиму спасилаца из ЕУ је и једна Рус, Андреј Љевшов, чији су се родитељи преселили у Мађарску када је имао пет година. Он је преводилац гостујуће екипе

Поред њега у Ниш је из Мађарске стигло још шест спасилаца, међу којима су и две девојке. Директор Центра са српске стране Бојан Гламочлија објашњава да су Мађари одушевљени системом рада руских спасилаца, који је јединствен и најбољи у свету. Та чињеница била је пресудна за њихов долазак у Ниш, каже Гламочлија.

„Видели су програме, упознали су се са инструкторима, рекли су да је то оно што им треба, да овде у Нишу могу да повећају своје квалификације. Ако курс буде завршен онако како очекујемо, послаћемо их у Русију, у Ногинск, на полигон на површини од стотину хектара, на којем су најмодернија опрема и тренажери. После три дана овде, видим да су задовољни, да ћемо наставити сарадњу“, оцењује директор Хуманитарног центра.

Шеф мађарског спасилачког тима Ласло Садвари прати предавање спасилаца из Русије на полигону у Нишу.

Ласло и екипа похађају обуку за рад на висинама и у рушевинама, вежбају како да пруже помоћ унесрећеним у природи и у великим зградама, посебно после рушења у земљотресу. Раније су се обучавали у другим земљама Европе, али су схватили да овакав квалитет обуке могу да добију само у Нишу, са њима раде четири руска инструктора.

Директора Центра питали смо да ли су колеге из Мађарске забринуте због чињеница да би по повратку кући неко могао да им замери што су недељу дана провели у „руској војној и шпијунској бази“, односно да ли уопште знају за такве квалификације Центра.

„Они су свесни маркетинга, те фамозне приче да смо руска војна база, шпијунски центар, сад имамо и трећи епитет, да ширимо руску меку моћ. Они све то знају, али су видели да то није истина. Видели су какву опрему имамо, колико су наши људи обучени. Они траже квалитет и зато су овде“, каже Гламочлија.

Његов млади мађарски колега смешка се док разговарамо на ову тему и тако потврђује да, иако не говори српски, савршено разуме о чему причамо.

„Спасавање људи не зависи од језика којим говорите или земље из које долазите. Ако постоји могућност да се обучавамо како да спасавамо људе у било којој земљи, па и у Србији, ми идемо. Политичка ситуација нас уопште не интересује. Прошлог месеца били смо на вежби на Малти, у мојој групи радили су један Рус, затим Американац, Португалац, Француз и један Србин. А што се тиче руске војне опреме овде у Центру о којој говоре, да, видео сам једну опасну справу, апарат за кување кафе“, каже уз осмех Ласло и враћа се послу.

После обуке у учионици спасилац из Русије прати како ће се мађарске колеге снаћи у задатку који треба да реше на терену

Због језичке баријере олакшавајућа околност током обуке у Центру је чињеница да је у мађарском тиму и један Рус, Денис Љевшов, чији су се родитељи из Русије преселили у Будимпешту када је имао пет година. Питамо га да ли је заправо он мост између Будимпеште и Ниша.

„Не, свет у којем се крећу спасиоци је мали, поједине колеге биле су у Русији на обукама и тако чуле за Ниш. И на обукама у Европи прича се о овом центру. Наш задатак је да спасавамо људе, а не да се бавимо политиком, зато нас ружне приче о Центру не занимају“, каже спасилац–преводилац Денис.

Иако се највећи део наставе за рад на висинама и спасавање из рушевина одвија на новом полигону Центра на отвореном, екипа из Мађарске стоички подноси високе температуре. Чак ни даме не траже паузу, јер поред оне да су дошле по знање најбољих, поштују и чињеницу да је настава поклон. Српско–руски хуманитарни центар у Нишу колеге из Европске уније обучава бесплатно.

(https://rs.sputniknews.com)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

Апликација Газета

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО