Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(јан 19, 2018)
Руски гасни гигант „Газпром“ добио је дозволу Турске за полагање другог цевовода Турског тока. У саопштењу објављеном у Москва овим поводом се прецизира и наглашава:
   |    (јан 19, 2018)
Пола Америке верује да Доналд Трамп није ни интелектуално дорастао да буде шеф државе. Иста половина сумња и у истинитост тврдње главног лекара Беле куће да је он „потпуно здрав“ и да ће то бити бар до краја председничког мандата.
   |    (јан 19, 2018)
Министарство иностраних послова оптужило је амбасаду Сједињених Држава у Москви да потајно даје новац опозиционим групама да би дестабилизовале политичку ситуацију у Русији. Министарство је још навело: „За разлику од амбасаде САД, која често у прикривеној форми предаје новац различитим опозиционим групама, Русија се таквим стварима не бави“.
   |    (јан 16, 2018)
Министар транспорта, бродарства и комуникација Турске - Ахмет Арслан - објавио је да ће његова земља прокопати свој Суецки канал. Прецизирао је да ће код Цариграда повезати Црно и Мраморно море и постати „алтернатива Босфору“. Навео је да ће се канал официјелно звати „Канал Истанбул“ и да ће његова градња почети већ 2018-те:
   |    (јан 14, 2018)
Република Српска има моћ да спречи улазак БиХ у НАТО, наведено је у извештају Америчког конгреса о утицају Русије широм света, у делу који се односи на БиХ.
   |   

ПРИЈАТЕЉ СРБИЈЕ НЕ МОЖЕ БИТИ НИЈЕДАН ПРЕДСЕДНИК СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА

Чак и ако се далеко одмакнемо од Њутнове дефиниције метафизичког времена или Ајштајнове теорије релативности, протекло време од новембра прошле године па до данас може бити и одвећ кратко, али и веома дуго. Све је у оку посматрача. За то време и много отпорнији и опрезнији не би одолели искушењу закључивши да је нешто драматично и велико, персонификовано у Доналду Трампу, искочило на светску позорницу.

Чак и да је било мање међузависних догађаја него што их је стварност донела, „феномен Трамп“ побудио би успаване оптимисте диљем планете, а њихова велика очекивања не би оскудевала у аргументацији. Али, и у овом случају на почетку бејаше само нада и на томе се све и заврши...

Не треба замерити ником ко је од Трампове победе наовамо у бројним, важним планетарним догађајима препознао слабљење америчког неоимперијализма, колонијализма или хегемонизма. Много озбиљних људи видело је (пре ће бити, понадало се) новину, обрте и настанак новог, а бољег и хуманијег периода.

Преокрети на Блиском истоку и Турској, замах Брегзита, слом читаве парадигме коју оличава номенклатура Клинтон-Буш у америчкој администрацији, посртање Европске уније, а јачање утицаја Русије и Кине, утицали су да многи у томе виде наговештаје пријатније атмосфере, а и више од тога.

Разумљиво је то, јер сваки бродоломник после дугог плутања на пучини, на измаку снаге и наде, убеди себе да види оно што жели да види, некакав спас и обалу. Понекад се, додуше, те обале неко и дочепа. Мањина, такорећи статистичка грешка. А над главама претежног броја небројених очајних несрећника склопе се таласи.

Годину дана столовања Доналда Трампа у Вашингтону, центру светске моћи, сасвим је довољно за отрежњење. Сва та надања, оптимизам и буђење пролећа спржени су догађајима из супротног правца који су апокалиптички запретили регионима, загрејали Северну Кореју, појачали опште звецкање оружјем, милитаризовали целокупну Европу, са свих страна поручујући да ако САД изгубе лидерство, то неће проћи безазлено за друге. Другим речима, чујемо уцену - ако САД потоне, тонемо сви.

Ако данас пређемо преко дечје наивности у коју смо, многи од нас, побегли у самообмани, и сурово и хладно размислимо о савременим дешавањима у свету, морамо да се упитамо - смемо ли да верујемо у бајке или црнохуморне бурлеске у којима неки опскурни лик попут Доналда Трампа спасава бољи део човечанства, хуманост, једнакост, слободу и правду?

Можда би требало, уместо овог сложеног одговора, потражити неки једноставнији. Рецимо, да ли би било ко озбиљан од оних који од Трампа очекују било какву значајну, како се то данас каже, имплементацију промене која Америци не доноси профит, а другима даје мало простора за дисање, у некој хипотетичкој ситуацији, том човеку препустили какву драгоценост на чување?

Да ли бисте послушали његов савет или му препустили управљач аутомобила у којем се возите? Овде није реч о томе зашто су за њега гласали Американци, али упућујем радознале да се за одговор на ово питање обрате Борису Тадићу. Он сигурно тај одговор зна, јер је из истог разлога добио по носу од Томе Николића.

Овде је реч о једној чињеници пред којом многи затварају очи: на челу једне од највећих нуклеарних сила данашњице, у тренутку када се та земља налази у сваком билатералном или мултилатералном сукобу од Северног до Јужног пола, и од Атлантика и Индијског океана до Пацифика, укључив све континенте, налази се кловн, бескрупулозни тајкун, експлоататор, фолирант и лажов, примитивац и заправо простак.

Ту управљачку кабину запосео је човек којем су дезоријентисани и унезверени бирачи предали кључеве своје судбине озлојеђени и разочарани, очајни због вишедеценијског бауљања и неуспелих покушаја проналажења и бирања ваљане власти. И то у тренутку када је та држава под великим унутрашњим сваковрсним притисцима и пред вратима великих унутрашњих криза: социјалне, државне и економске.

Но, то није ексклузивитет америчких грађана и те државе. Слично се дешава и у Европи, Азији и другде. Шта може бити заједничко Италијанима да својевремено изаберу Берлусконија и Американцима данас?

Каскају ли Американци за Италијанима или је дух светине доминирајући на ма ком крају Земљиног шара, у истој форми, па свуд бивају изабрани људи скромног формата за најодговорније државне положаје?

Никада до сада тако лош и бедан људски материјал није чинио председничку супстанцу наше планете и државни управљачки и друштвени потенцијал. И никада она није била у оволикој, смртној опасности.

Освојен је грандиозни технолошки врхунац и дотакнута најдубља духовна провалија. Цивилизација је у раскораку и на егзистенцијалној прекретници, пред критичним изазовима, а лишена велике моћи духовног коректива.

На прагу масовног генетског инжењеринга, еколошке катастрофе, тоталне роботизације и гашења радних места, пренасељавања планете, великих епидемија, одумирања религија и одбацивања морала. На крају смо једне сиве епохе чија ће највећа вредност бити у томе што је била подношљивија од наступајуће.

У нашем региону, ако погледамо Македонију, Косово и Метохију, Албанију итд, али и српску власт у том контексту, морамо да приметимо интензивирање америчких акција управо у смеру чији је азимут заузет пре безмало три деценије.

Ту не само да нема назнака промене курса у корист српских интереса, него има помака нагоре јер сведочимо завршавање фаза тог наума. Све се одвија у корист америчких интереса а против Србије, јер чврсто легитимисана српска власт у том процесу делује колаборационистички и компрадорски.

Рекли бисмо да је Србима свеједно куда срља човечанство, јер чак и да остали иду у бољем смеру, на нас то не би утицало. Слабу утеху не треба тражити у слабој вајди других, али је збиља разочаравајуће то што је толико мало памети на овој планети.

Људски род и не заслужује више од онога шта му се догађа јер је у огрезао у профит, егоизам и лични интерес, одмакнут или изолован од духовности, морала и важних нематеријалних вредности. Рецимо да се руши један од два потпорна стуба на којима стоји некаква грађевина. Због те аномије, урушавања, масовне искварености и истицања рока трајања једне цивилизације, наши, локални проблеми не изгледају богзна колико значајни.

Трамп и њему слични пајаци само ће нам забиберити храну, учинити да она постане неподношљивија него што јесте. Али, ништа није ван заслуга, и готово је свеједно да ли се тај „кувар“ зове Трамп или Обама, да ли је црн или бео, или га карактеришу друге спољашње, а ирелеватне разлике.

Срби су можда некад имали потенцијала да се, опставши своји, успротиве доминирајућим тенденцијама које су их угрожавале. Али, такав пут није јефтин. Слобода нема малу цену.

Историјски рачун сведен концем ХХ века доказао је да ми данас немамо никаквих додирних тачака са оним људима који су победили код Куманова, газили Албанију, пробијали Солунски фронт, или масовно скочили против фашиста и нациста, да не идемо у даљу прошлост јер се, отприлике, тај континуитет губи седамдесетих година прошлог века, или нешто раније.

Склоп данашњег бескрупулозног конформизма, егоизма и бесконачни коруптивни потенцијал, стопљени са цурењем политичке интелигенције и памети, створио је од нас идеални масу за обликовање по укусу, замисли и интересима Америке.

Зато ниједан председник САД нити било који утицајнији званичник тог естаблишмента не може бити пријатељ Србије. Амерички интереси дијаметрално су супротни српским интересима и Америка има само један наум са Србијом - да је пороби апсолутно, учини послушном колонијом и од ње створи сваковрсног донора за себе и своје савезнике.

Америка део својих рачуна плаћа српским ресурсима, а остатак ресурсима неких других несрећника који су у сличној позицији. Сваки Србин који жмури над тим креће се између велеиздаје и издаје, глупости и суицида.

Пише: Славко ЖИВАНОВ

(Факти.орг)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

Апликација Газета

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО