Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(нов 24, 2018)
Kада је реч о транзиту спорих планета у 2019. години, имам занимљиве информације за вас. Три планете су сада у знаку своје владавине што је веома важно за нашу цивилизацију. Транзитни Сатурн наставља своје путовање кроз знак Јарца. Уран ће од пролећа трајно да се угнезди у земљаном Бику, док ће Јупитер путовати знаком ватреног Стрелца све до почетка 02. децембра 2019. Нептун остаје у Рибама, а Плутон у Јарцу. Kада је реч о највећим светским силама, астролошка прогноза је таква да указује на још већи успон Kине, а значајан пад Америке и Европске Уније којој прети распад или трансформација у неки други и боље уређенији савез. Доминација десничарких странака у ЕУ парламенту произвешће снажне потресе у истоименој унији у којој више ништа неће бити као пре.
   |    (нов 17, 2018)
Противрелигиозни центар светске моћи напада суштинску природу човекову, разара породицу као основни темељ друштва, а онда је лако разорити и добру државу, народ и основне религије, те приграбити богатсво читавога света.
   |    (нов 11, 2018)
Председник Републике Српске Милорад Додик оценио је да Европа у протеклих 100 година није вратила Србима за допринос који су дали њеној слободи.
   |    (нов 11, 2018)
По заузећу Србије, Турци су многе српске цркве претворили у своје џамије, па су то хтели да учине и са дечанском манастирском црквом.
   |    (нов 03, 2018)
Транзитни Сатурн путује знаком Јарца који је кроз генетски хороскоп повезан са државом Србијом и српским народом у целини. Осим истоимене планете, у Јарцу се од 2008. године налази и планета Плутон која одсликава муслимански фактор који живи на простору Републике Србије али Балкана.
   |   

СРБИЈА ЗА ПОСЛЕДЊИХ ЧЕТВРТ ВЕКА ИЗГУБИЛА СТАНОВНИКА КОЛИКО УКУПНО ИМА ЦРНА ГОРА

Србија изумире, нестаје као држава. Сваке године Србија има мање (изгуби) 35.000 - 40.000 становника. Значи, број умрлих у односу на број рођених већи је за поменуту бројку. Природни прираштај је негативан последњих 25 година и број живорођења из године у годину углавном опада.

Сликовитије, сваке године, према подацима Републичког завода за статистику, нестаје град величине (36.000 до 38.000 становника) Пирота, Зајечара, Кикинде, Пријепоља, Јагодине, Вршца, или Сремске Митровице. Настави ли се овакав галопирајући тренд смањивања броја становника до 2041, у Србији ће од садашњих 7 милиона живети око 6,5 милиона људи.

По прогнозама до 2050. биће мање од 5,8 милиона становника Србије. А Србија, која тренутно има 6.995.808 становника, ако се овакав тренд настави, до 2060. имаће свега од 4.0 - 5,0 милиона становника. Уз то, Срби су на Балкану једини народ који се не увећава него умире, тачније смањује се и нестаје, према прецизним статистичким подацима.

По броју живорођене деце последњи у Европи! Срби су и један од најстаријих народа у Европи и свету. Бела куга одавно одавно лупа на српска врата. Снажним депопулационим процесом захваћен је народ у централној Србији и Војводини, хрлећи ка правој демографској катастрофи. У чему смо први? Србија је прва земља на Балкану по стопи морталитета! А у чему смо последњи? Последња смо држава по стопи наталитета. Такође, Србија по броју живорођене деце заузима данас последње место у читавој Европи.

 

 

 

Сматрамо да је потребно изнети у јавност, пред читаоце и надлежне властодршце ове потресне и драматичне податке да бисмо указали на праве размере највећег проблема са којим се Србија као држава суочава, а унутар ње посебно српски народ који рапидно и убрзано нестаје. Неопходно је знати у каквој се ситуацији налазимо да би се предузеле одговарајуће свеобухватне и дугорочне мере како би се овај смртоносни тренд нестајања и изумирања Србије и Срба у њој евентуално успорио и зауставио. Такве мере предузела је, на пример, Русија.

Познато је да је у Србији напуштено 1.600 села. Познато је да Србија има 260.000 неожењених мушкараца млађих од 50 година. Познато је да има чак 1.500 насеља у Србији у којима се годишње не роди ни једно дете. Познато је из последњег пописа становништва и других података Статистичког завода Србије да у Србији им 700 насеља са мање од 100 житеља, а да је чак стотину њих са мање од пет становника.

Предвиђања су још гора: у наредних 15 до 20 година бела куга „одуваће“ још 1.200 насеља. Забрињава и податак да је око 50.000 кућа стално, а чак 145.000 привремено ненастањено. На крају, последица такве ситуације је око 400.000 хектара необрађеног пољопривредног земљишта! Чињеница је да 60 посто укупног становништва Србије живи у градовима, а да се популација све више концентрише око Београда, Новог Сада и Ниша.

 

 

 

Србија личи на наказу, биће са огромном главом, и наказним удовима, ногама и рукама као чачкалице, које више не може да се креће, да живи... Невероватно је али истинито да без готово икакве везе са цивилизацијом у Србији живи најмање 100.000 људи. Веза са најближим градом за већину своди се на посете лекару, куповину горива или неки административни посао. У беспућима најчешће живе најстарији, слабог здравља и без образовања. Чак 42.000 домаћинстава готово буквално је одсечено од света.

Са ратовима на простору бивше СФРЈ почела је ова демографска катастрофа у Србији. Од 1992. број умрлих је постао већи од броја рођених, да би до краја 2013. у Србији преко 550.000 више умрло него што се родило. Значи, Србија је за 25 година мања за државу као што су Малта, Луксембург или Црна Гора и то је податак који показује озбиљност ситуације.

Треба нагласити да је у Србији морталитет виши за пет промила у односу на друге европске земље... У централној Србији и Војводини, дакле без Рашке и Косова, пре више од једног века, 1900. године, било је око 158.000 живорођења. Сада је на тој истој територији укупно 65.000 живорођења! Евидентно је да је наталитет од почетка прошлог века више него преполовљен. Током 2016. рођено је најмање беба од 1900.

 

 

 

Србија постаје земља пензионера

Брине и податак да је за време балканских ратова, Првог и Другог светског рата, као и за време бомбардовања Србије 1999, рађано више деце него што се рађа последњих година. Данас у Србији свака трећа породица нема деце, а број бракова се у последњих 30 година стално смањује. Забрињавајућа је и појава да се од 168 општина, у чак 160 бележи негативан природни прираштај. Демографи упозоравају да смо драгоцено време за опоравак већ увелико изгубили.

Просечан грађанин Србије има 43 године, а свака друга породица има једно дете, па би Србија ускоро могла да постане земља пензионера. Године транзиције и кризе толико су осиромашиле грађане да су пензионери једина друштвена категорија која има стална и редовна примања. Док је граница одрживости нације рађање 2,1 детета по мајци, у Србији један пар у просеку има 1,5 деце, док је светски просек око 2,5 деце по жени.

Демографи тврде да ћемо ако доспемо до стопе рађања од 1,3 детета нестати као нација, а приближавамо се том поразном броју. Оваквих депримирајућих факата има још много. Сви говоре о томе да је куцнуо последњи час за спас нације. Зашто? Зато што је потребно најмање десет и више година интензивног стручног рада како би се овај проблем смањио, или да би се број умрлих и рођених бар изједначио.

Председник Србије А. Вучић изнео је пре десетак дана поражавајућу демографску слику Србије и објавио да сваког дана губимо 107 људи! Председник Србије је о овом питању говорио драматично, можда и први у последњих 30 година. Али, сматрамо да је и он предуго и непотребно чекао пуних 6 година откако је на власти да се влада, држава и он ухвате у коштац са овим проблемом. Низак наталитет, висока стопа морталитета, сиромаштво и емиграција су највећи проблем у нашој држави, а чланови владе задужени за ова питања баве се тривијалностима и сопственим странкама.

 

 

 

Неадекватна кадровска решења - потребне смене

Марија Јањушевић народни посланик Двери веома озбиљно се бави овим проблемом, како то иначе годинама чине и саме Двери које стално указују на значај очувања породице, материнства и рађања. Она је недавно објавила упозоравајући текст о неодговорности званичника који се баве овим питањем.

Јањушевић истиче: „Носилац посла Славица Ђукић Дејановић, министар за демографију и популациону политику, нема значајне и видљиве активности и она је потпуно погрешно изабрана особа за овај посао. Путује по иностранству и прича уопштене приче. Ни трага од садржаја који би младе људе заиста навео да стварају породице и рађају децу.

Истовремено Саветом за популациону политику председава премијерка Ана Брнабић и то је такође потпуно погрешно, неадекватно кадровско решење. Премијер је по функцији врло заузета особа, значи нема довољно времена да се посвети овом задатку а уз то, о значају материнства боље и више знају мајке, посебно са троје или четворо деце. Таква стручна особа је требала да води овај Савет и неопходно је да се изврше радикалне кадровске промене у овом телу, ако се жели успех пројекта које је изнео председник Вучић.

 

 

 

Исто тако, доста је чудно да се Брнабић прихватила овог посла и функције уместо да га је препустила другом, предложила другу особу, што би било коректно и нормално. Јањушевић додаје: „Када она (Брнабић) и њене министарке говоре о рађању као најважнијој мери за повећање наталитета, не пада им на памет да у том контексту спомену брак, породицу, љубав!?! Одговорна држава мора да нађе начин да се сваки њен становник осећа као важан део друштва и пронађе своју улогу у њему. Шта има необично у томе да се каже да је најосновнија природна улога жене да постане мајка?“

Да бесмисленост изабраних особа које треба да промовишу повећање наталитета буде доведена до апсурда труди се и министарка З. Михајловић својом изјавом „да жена не сме да буде машина за рађање и не може јој се наредити да рађа“. Као да је неко то негде тражио?!?

Јањушевић закључује: „Она својим медијским наступима нехотице или намерно, вређа домаћице и вернике. Чини све да се урбане жене стиде своје потребе да буду мајке, или сопствених верских уверења. Сви ми који смо одговорни за наталитет треба да се младим обратимо с љубављу и бригом, усмеримо их на брачне заједнице, на родитељство и заједништво и обезбедимо им за то одрживу финансијску подршку. А Михајловићева и Дејановићева се понашају као да ту љубав и разумевање једноставно немају у себи и нису адекватне особе за посао којег су се прихватиле, једнако као и председница Савета за популацију Ана Брнабић“.

 

 

 

Према томе Вучић се, на жалост по решење проблема који постоји у Србији, окружио најнеадекватнијим могућим кадровима и све оне стварно морају хитно да се замене. Доста емотивно Јањушевић предлаже: „Зато нека Ана Брнаби гледа да спречи издају КиМ и даље пропадање државе, нека врати повраћај ПДВ-а на опрему за бебе (ако јој ММФ дозволи). Дејановићева нека се држи своје струке и Лазе Лазаревића, а Михајловићева нека крпи лоше и на брзину грађене путеве и крчи трасу ка Драчу“.

А држава, када заиста буде искрено имала намеру да помогне себи и младима да се наталитет повећа, направиће министарство за породицу, олакшати стицање породичног дома, заштитити радна места породиљама, отворити вртиће, упослити родитеље. Створити Србију у којој се деца рађају са срећном и извесном будућношћу и достојанством. Треба изабрати и довести стручњаке, а не пролазне и безначајне особе.

Пише: Јово Вукелић

(Факти.орг)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО