Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(апр 24, 2018)
Русија је увек била и биће прави пријатељ Републике Српске и српског народа, поручила је, након састанка са председником РС Милорадом Додиком, Валентина Матвијенко, председник Савета Федерације Федералне скупштине Русије. Она је у Бањалуци навела да је Српска за Русију не само пријатељска већ и братска република. Истакла је да је РС врло важан партнер за Русију и захвалила се на личним напорима председника Додика на побојшању и развоју руско-српских односа.
   |    (апр 22, 2018)
Нова књига “Коме то сметају “мали Руси“, аутора Предрага Ћеранића резултат је систематског истраживања и анализирања геополитичких процеса и сукоба те безбедносних феномена попут тероризма, његове идеолошке димензије као и мреже терористичких организација које представљају изворе претње.  Напади на Србију иду са исте адресе са које иду и на Русију: Србија се на Балкану окружује традиционалним непријатељима са једне стране, али и бившим пријатељима који су то тек постали. Неки од њих, попут Словеније, Хрватске и Црне Горе, већ су ушли у клуб јединствених геополитичких агресора: неки попут Македоније одричући се властитог идентитета журе ка том, најагресивнијем војном савезу у историји људског рода.
   |    (апр 17, 2018)
Долар је ослабио у понедељак крећући се ка двонедељном минимуму у односу на корпу валута. Долар је ослабио услед приметног олакшања међу инвеститорима да ваздушни напад на Сирију, који предводи САД, неће даље ескалирати, у време када је бојазан од трговинског рата уздрмала глобална тржишта.
   |    (апр 13, 2018)
Велика полемика води се о улози бившег председника Барака Обаме у рату у Сирији. Након што је Трамп критиковао свог претходника због тога што није предузео одлучну акцију у Сирији пре неколико година, бивша државна секретарка Медлин Олбрајт изјавила је да жели да Обама објасни која је „црвена линија“ за сиријског председника.
   |    (апр 11, 2018)
Готово да не постоје никакве шансе да се избегне сукоб на сиријском небу, после размене оштрих оптужби и међусобних претњи Сједињених Држава и Руске Федерације! После најаве Америке да ће напасти режим Башара ел Асада, и руског одговора да ће уништити сво америчко оружје у региону, сиријско небо вечерас је потпуно утихнуло. Наиме, на сајту Flightradar24, који приказује мапу кретања свих цивилних авиона у свету, вечерас се јасно види сабласно небо над Сиријом, али стотинама километара од њених граница.
   |   

РУСИ ТВРДЕ: РЕПУБЛИКА СРПСКА ЋЕ СЕ ПРИПОЈИТИ СРБИЈИ!

Одавно ништа нисмо чули о Србији. Али Србија је наш бол. Одважна, непоколебљива православна земља. Зачаран до смрти, огољен мукама и поносу словенски народ који није обарао главу ни пред отоманским господарима, ни пред америчким Новим светским поретком. За нас је пример и у нечему прекор. Срби су једини народ који истински воли Русе. И све памти, и све прашта. Није готово.

Они који познају историју великог српског народа схватају да са њим никада неће бити „готово“. Он прима страшне ударце судбине, али сваки пут поново устаје. Срби су и у томе слични нама. Ми стижемо до последње црте, чак залазимо иза ње, али се потом опет враћамо у историјски битак – после пораза, револуција, Смутних времена. Тако дишу словенске груди – удах / издах. На издаху уздрхти свет.

Срби су живи, али тај историјски живот више не тече у самој Србији као држави, већ у дубинској Србији, у исконској Србији, у „тајној Србији“, у оној „огњеној Србији“, Светој невести, о којој је дирљиво писао српски песник и сликар Милић од Мачве. Истинска Србија сада зри у Косовској Митровици, у Републици Српској. И управо одатле – из дубине светог народа – треба да стигне препород, враћање Срба у историју.

Милорад Додик је опрезан и танан политичар. Али читав његов животни пут био је везан за једно: за борбу за очување јединства српског народа и за одбрану Срба у Републици Српској, која се супротно вољи њеног становништва обрела у саставу Босне и Херцеговине. Упоредо са депортацијом Срба из Српске Крајине, предате Хрватској, с откидањем Косова, то потчињавање огромног српског мноштва њима ненаклоњеним муслиманима-Бошњацима (уз подршку хрватског становништва Босне и Херцеговине) било је један од елемената садистичког кажњавања Срба за њихово слободољубље и непокорност Западу. Притом је Додик у борби за српски народ кренуо својим сопственим путем. Пристао је на неке захтеве Запада, ограничивши српски национализам, али само зато да би усредсредио снагу, изградио „Републику Српску“ и створио делотворну инфраструктуру, неопходну за коначно стицање независности.

Циљ свих Срба је васпостављање јединства. И најозбиљнији покретач тог процеса је управо Бања Лука, престоница Републике Српске. Та политичка творевина је јединствена: успела је да одбрани своју независност од бошњачког национализма Сарајева, подржаног од Запада; да сачува српску социјалну структуру, културу, школство, управу, веру. Притом „Република Српска“ у време Милорада Додика није ишла путем саме Србије која последњих година све више (макар и принудно) игра како Запад свира. Управо је у Републици Српској сачувано критично етносоцијално језгро правих Срба, несломљених, неклонулих, који нису издали своју веру, себе саме. Управо зато управо тамо, као и у Косовској Митровици, Срби и даље ватрено воле Русију, верују у њу и у себе саме (јер је „Срба и Руса двеста милиона“, што зна сваки истински Србин). Те зато, ако ускоро поново чујемо нешто о Србији, биће то управо из Бања Луке, из Републике Српске, од Милорада Додика.

Наша противофанзива на Балкану

Шта можемо да очекујемо од Милорада Додика? Много тога. Тешко је веродостојно рећи да ли су те теме разматране на његовом састанку са председником Владимиром Путином или не. У целини пак геополитика ионако указује на план деловања. У садашњој заоштреној фази сучељавања руско-православног пола са Западом, и поготово у светлу украјинске драме и очајничке битке за Новорусију, било би логично извести узвратни удар на Балкану. Република Српска заузима главно место у стратешкој архитектури Балкана. Ако почне тамо, покренуће се сви процеси у региону.

Прво што се може очекивати: одржавање референдума о независности Републике Српске и њеном изласку из састава Босне и Херцеговине. То јест, Кримски сценарио. Етнички и културно та територија је чисто српска и православна; границе општина чврсто су успостављене још у време ратних дејстава током 1990-их. Ничија права неће страдати. А ако Срби не желе да се потчине босанском национализму, који у последње време јако подсећа на кијевско неонацистичко расположење, онда имају пуно право на то. Јасно је да Запад за све има двојна мерила: ако су нацисти прозападни, онда су то „добри момци“, а ако су родољуби за Православље и/или за Русију, онда се приказују као „екстремисти“, „радикални елементи“ итд. То смо видели и у исламском свету, и у бившој Украјини, и то је, авај, постало опште место неоколонијализма Запада. Дакле, референдум.

Друго: почетак процеса поновног уједињења са Србијом. То може радикално да промени читаву политику у самој Србији. Видевши такав одлучан корак у родољубивом смеру, грађани Србије ће се осоколити. После толиких пораза, драма, губитака и штета, то ће постати предзнак нове зоре. Срби сасвим могу да се поново осоколе, а то ће имати за последицу наглу промену читаве српске политике. Родољубиво антизападно крило српског друштва нагло ће ојачати.

У таквим приликама другачије ће се развијати односи и са Русијом. Москва је после Крима изгубила последње илузије у погледу Запада, и њена одлучност да гради своју сопствену политику вишеструко је порасла. Стога ће зближавање са Србијом која улази у нови круг своје историје овог пута бити јединствена шанса за Русију да ојача свој положај у Европи. Сасвим закономерно може се појавити питање размештања руских војних база на територији Србије и/или Републике Српске. Американци су успоставили непосредну контролу над преосталим територијама бивше Украјине, те Русији не преостаје ништа друго до да изведе Балкански продор. То су не једном предлагали родољубиви владари Србије, али тада управо Москва није желела заоштравање односа са Западом. Сада се све променило. Али садашњи Београд је, са своје стране, исувише увучен у Европску унију. За синхронизовање ставова Москве/Београда потребан је додатни чинилац. Тај чинилац је Милорад Додик.

А ако се и то оствари, покренуће се читава Источна Европа, где живи много православних народа. Добро се учврстивши на Балкану, Русија ће заједно са Србима моћи да створи пол православних земаља Европе, коме се у одређеним околностима могу придружити и Румуни, и Бугари, и Македонци, и Грци. То би могао да буде асиметричан одговор на сложене прилике у Новорусији. И логичан развој линије назначене (премда потом унеколико успорене) у Руском пролећу. Ко зна, можда „љубазни људи“ у Бања Луци имају управо такву мисију? И можда је Милорад Додик данас главна фигура у противофанзиви словенског православног света?

Срби су велик, срчан и несаломљив народ. Од њих се може свашта очекивати. То је аксиом. Они су наши најпоузданији пријатељи на Балкану. Тако да ћемо највероватније ускоро поново чути нешто ново из Србије. И можда ће Руси и Срби престати да обарају поглед при сусрету и у истом пориву се вратити у нашу заједничку историју као пријатељи, као саборци, као браћа по крви, као јединствени православни словенски народ.

Пише: Александар Дугин

(balkanuzivo.net)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО