Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(окт 19, 2017)
Амерички државни секретар Рекс Тилерсон оптужио је Кину да је провокационим дејствима у Јужном Кинеском мору подрила међународни поредак.
   |    (окт 19, 2017)
 Скупштина Републике Српске усвојила је Резолуцију о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности Српске, којом је дефинисана је неутралност у односу на постојеће војне савезе, те да територија Српске не може бити отуђена на било који начин мимо Устава и закона, нити јој се може утврдити и уписати друго својство.
   |    (окт 19, 2017)
Откриће велике количине нафте на спорној Голанској висоравни даје нову геополитичку димензију мешању Русије у сукобе у Сирији, рекао је Вилијам Енгдал.
   |    (окт 16, 2017)
„Сан о независности Републике Српске сањам и надам се да ћу га досањати. Живим за њу и њен сам човек. Нећу допустити никоме да је гази. Увек ћу да будем први у њеној одбрани и од тога не бежим као појединац“, каже председник Српске Милорад Додик за Вечерње новости.
   |    (окт 16, 2017)
Амерички дневни лист The New York Times објавио је да Северна Кореја има преко 6.000 хакера чији сајбер-напади били прилично успешни. Исти лист тврди да их Пјонгјанг користи да би натерао Запад да престане да игнорише званични Пјонгјанг.
   |   

ОБРАД КЕСИЋ ЗА ГАЗЕТУ: МЕЂУНАРОДНИ ФАКТОРИ ОЧЕКУЈУ ЕКОНОМСКИ СЛОМ И СУКОБЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Главни и одговорни уредник руско-српске информативне агенције "Газета" Велимир Ремић разговарао је са шефом Представништва Републике Српске у Вашингтону Обрадом Кесићем о актуелној политичкој ситуацији у свету али и у Републици Српској. Осим анализе стања на Балкану доносимо и занимљива гледишта о америчком и руском утицају у овом делу Европе, а сазнајте и то колике су шансе да Хилари Клинтон буде Обамина наследница. 

Господине Кесић Република Српска и њено руководство трпе велике притиске западних центара моћи и некако нам се чини да се тим нападима, измишљеним аферама и уценама не назире крај. Како коментаришете одлуку Милорада Додика да одустане од референдума о раду Суда и тужилаштва БиХ? Ко је у целој причи добитник а ко губитник? 

Колико ја знам, председник Додик није одлучио да одустане од референдума о Суду и Тужилаштву БиХ. Његова одлука се односи на то да се референдум организује под најбољим околностима и да се још једном да шанса да се изгради минимални консензус политичких фактора и странака у Републици Српској. Као што знате, постоји већ сагласност између опозиције и владајућих странака око референдума у вези са одлуком Уставног Суда БиХ да је Дан Републике Српске неуставан. Такав консензус би био пожељан и за овај први најављени референдум. Моје мишљење је да треба покушати да се споје први и други референдум и да се направи један референдум са два питања и овако би одговорили на главне критике од стране оних политичких фактора у РС који су били уздржани око првог референдума јер су тврдили да се не зна ста ће да се деси дан после референдума и да би одржавање референдума коштало превише средстава. Није ми логично да ти исти људи сада инсистирају на два одвојена референдума, јер би то дуплирало трошкове, а истовремено би продужило тзв. изборни период око референдума и око локалних избора. Логичније је да се покуша да се комбинују оба референдумска питања, а још повољније би било да се то одржи заједно са локалним изборима. То би било и економски најефикасније.

Пре неколико дана из Вашингтона се вратила делегација Владе Републике Српске која је имала разговоре у вези са новим задужењем код ММФ-а. Да ли сматрате да је Српска била уцењена да одустане од референдума како би добила финансијску подршку ове међународне институције и избегла неликвидност? 

Не верујем да је питање референдума директно споменуто у тим преговорима са међународним финансијским институцијама, али ипак као што ви добро знате, игра се на карту “што горе то боље” када је у реч о Републици Српској. Међународни фактори, а и неке политичке странке у РС прижељкују економски слом и друштвене сукобе у Српској. Они мисле да ће тако преко “улице” успети коначно да поставе власт која би по њима била више кооперативна и са којом би могли боље сарађивати. У том контексту наравно се продужују преговори због политичких притисака неких појединачних великих западних земаља, а договор око реформе се блокира где год је то могуће, попут препуцавања око Закона о раду. Ту имате један велики апсурд где странке које су потписале агенду за реформу са ЕУ и који су прихватили све мере које су предвиђене у економску реформу, одједном се изјашњавају против Закона о раду у РС и на тај начин блокирају доношење потребне одлуке на нивоу БиХ. То јесте она дупла игра где се јасно види, не само како се користи економски притисак за рушење власти у РС, него се види и спрега међународних фактора и неке политичке странке из РС. Види се то у томе да пре него што је донесен Закон о раду у Српској, западни амбасадори и представници међународних финансијских институција су критиковали кашњење владе РС у доношењу тог закона, а после када су се изјашњавали представници странака који држе власт на нивоу БиХ и најављивали да неће прихватити тај закон, нема ни реч критике на њихов рачун, нити има говора да се они не држе договора око реформе.

Шта се десило са Америчким инвестиционим фондом који је требао одобрити кредит Влади Српске? Ко је ургирао да се то не деси? 

Нисам упознат уопште са тим преговорима, нити сам био укључен у те преговоре, тако да не могу ништа о томе да вам кажем.

Стиче се утисак како је Република Српска зависна од Америке док на другој страни Милорад Додик јасно и гласно говори како је Русија наш највећи пријатељ. Ако је то тако, шта мислите због чега Руска Федерација није финансијски помогла Српској и ојачала јој буџет како не би зависила од међународних кредитора? 

Подршка Русије прво и првенствено у задње време је била политичка, од спречавања енглеске резолуције о Сребреници у Савету безбедности, па до неприхватања наметнитух одлука у ПИК-у које су спремане од стране високог представника. Русија је показала свој принципијални став о потреби да се у потпуности поштује Дејтонски споразум, а и уз то да штити виталне интересе РС и да помогне да се спречи даље отимање надлежности од Републике Српске. То се у Српској много цени и поштује и због тога РС види пријатеља и партнера у Русији. Што се тиче економске подршке, као што знате, Русија је једна од најважнијих економских улагача у Српску, али исто тако нон стоп је под притиском не само због својих принципијелних ставова око Дејтона, него и због друге веће политике везано за питања у Украјини и Сирији. Да би Русија могла економски да помогне Републику Српску то мора да се ради билетерално између две државе Русије и БиХ, а ви добро знате да на нивоу власти БиХ постоји консензус да у овом моменту није добро да било која средства, па и она обећана од стране Русије стигну до Српске.

Очекујете ли да ће слабити амерички утицај на Балкану? 

Америчка државана политика је већ дуже времена ставила Балкан на периферију својих интереса. То што се америчка амбасада и даље меша у унутрашње питање БиХ, не показује реално стање колико је БиХ важна за америчку спољну политику. Искорак у дејству америчке амбасаде са америчком спољном политиком на жалост није јединствен пример у регији и у другим земљама регије америчка амбасада је већ кроз две деценије навикла да буде кључни политички фактор и да се бави са унутрашњом политиком земаља где се налази. У БиХ та је ситуација још екстремнија, јер у великој мери амбасада САД-а је мотор који гура и намеће многа политичка питања са жељом да се дође до промене власти не само у РС, него и у Федерацији. Они су кумовали формирању нелегалне платформске владе у Федерацији, а сад би да врате неке своје миљенике и такозвану “грађанску опцију” у ту владу. Ако погледате до које мере Суд и Тужиластво раде под утицајем разних западних амбасада онда видите ко у суштини одлучује и намеће политички дневни ред у БиХ. Од случаја Зијада Хаџијахића који је био запослен у америчкој амбасади и који је у центру скандала везаног за хапшење Бакира Даутбашића и Билсени Сахмана и када погледамо Викиликс документе како су америчке дипломате утицале на Хашки Трибунал и судије Трибунала, а исто тако видимо како су се стално мешали у рад Тужилаштва БиХ, онда је тешко избећи закључак да је америчка амбасада и даље најважнији политички фактор у БиХ. Ипак то не значи да је то у складу са америчким интересима на овим просторима, нити да је део некаквог плана који је изграђен у Вашингтону. Због тога, иако је амерички утицај на Балкану много скромнији сада него пре две деценије, америчке амбасаде и даље су међу најважнијим политичким актерима у овој регији и у великој мери се понашају као да су укључени у сам политички и изборни процес, где често предводе политичке кампање које иду у корист политичким опцијама за које они мисле да су њима повољнији и бољи партнери.

Зашто Русија нешто не предузме конкретније када је реч о њеном позиционирању на Балкану? Све делује тако као да нешто чека, питамо вас а кога? 

Мислим да Балкан није ни за Русију од нешто већег значаја, него што је за Америку. Ипак због историје и претходних руских интереса, Русија је можда мало ближа овој регији, али ипак је нереално очекивати да ће превише да се залаже у регији која нема неки већи значај за њене политичке интересе. Наравно, да ова регија може и Русима и Американцима да служи као адут у међусобним односима, али не верујем да ће Москва и Вашингтон превише да ризикују у некаквом тактичком или стратешком позиционирању у овом делу света.

Да ли је тачно да постоји интерни дговор Америке и Русије по питању геополитчких процеса, најпре мислим на Сирију а затим и на Балкан који је буквално окупиран од стране Запада? 

Не верујем да постоји неки широк геополитички договор између Америке и Русије, али иза сцене у задњих шест месеци постоји помак у односима те две велике силе, који говори о побољшању сарадње и комуникације, поготово везано за Сирију и Ирак. Ја мислим да је тај помак нешто позитивно и да се отвара могућност да после председничких избора у САД крајем ове године нова администрација почне искренију и озбиљнију сарадњу са Русијом и да у суштини почне поново процес изградње искреног партнерства Русије и Америке. Невезано за то ко ће добити изборе у САД, ипак ко год победи мораће се суочити са новим светским поретком, где је Русија изградила себи једну од водећих места и где је она поновно озбиљан фактор у регијама од највећег значаја за америчку спољну политику тј. Блиски Исток и Азију. Под тим новим околностима, агресивна америчка политика према Русији може само да штети америчким интересима у тим регијама и може још више да приближе Русију са Кином са једне стране, те Русију и Иран са друге стране. Ту Вашингтон нема превише простора за наставак политичке изолације и конфронтације према Русији, јер без Русије неће бити стабилности на тим просторима и биће много теже да Америка заштити своје виталне и националне интересе у тим најважнијиим областима за своју спољну политику.

Природно је да Русија контролише Европу, што сада није случај имајући у виду политику ЕУ која је само продужена рука Америке. Када можемо да очекујемо веће промене и смене снага у свету? 

Не бих се сложио да Русија има амбиције да контролише Европу, али се слажем да је то перцепција коју деле многи на Западу. Један резултат политичке изолације и санкције уведене од стране западних земаља јесте да је Европа постала мање важна за Русију, како економски тако и политички. Русија све више и више гледа према Азији и према Кини као кључној регији и партнера за економске и политичке интересе за наредни век. Уз то Русија кроз војне акције у Сирији обезбеђује себи кључну улогу у глобалној геополитици и ојачава своју позицију у УН. Савезништво са Ираном у том контексту и споразум између Америке и Ирана још више су ојачали руску позицију и афирмисали место Русији међу водећим силама света за барем наредну деценију. У том контексту, значај Европе је много мањи него што је био пре три или четири године, а како Европа улази у још дубљу политичку и економску кризу, која се тренутно приказује кроз кризу око миграната, тако ће и Русија све мање и мање да се активно бави Европом, осим у контексту трговинске политике и неких политика које су везане за много веће и значајније интересе Русије око изградње и очувања своје позиције у међународној заједници, а и својих интереса везано за простор бившег СССР-а. Уколико ЕУ и НАТО и даље буду претили Русији, толико ће Русија морати да се бави Европом, али све више и више Русија пребацује свој фокус, поготово везано за дугорочне економске планове на Азију и друге регије света.

Све су прилике да ће Хилари Клинтон бити Обамина наследница. Ако се то деси, да ли можемо рећи: "Тешко нама"? 

Не бих се сложио да је извесно да ће Хилари Клинтон да наследи Обаму, чак мислим да су њој шансе тренутно испод 50% да добије председничке изборе. Али није ни важно ко ће да наследи председника Обаму јер неће бити суштинске промене у америчкој спољној политици, поготово везано за регију Балкана. Већ дуже време инерција је кључни фактор у тој политици и видели смо да невезано за то да ли демократе или републиканци контролишу Белу Кућу није било превише слуха за интерес Србије и Републике Српске, али исто тако мислим да су ствари кренуле на боље, јер у суштини сама Америка се дистанцирала од Балкана. Сада када би америчке амбасаде следиле ту исту политику и почеле нормално да функционишу као дипломтска представништва, а не као политички актери на локалним политичким сценама, онда би коначно била прилика да се изгради много стабилнија и нормалнија регија.

Хоће ли се нешто значајније мењати америчка спољна политика, првенствено она према Балкану? 

Не видим неку наглу промену америчке политике према Балкану, али мислим да постоји неколико фактора који отварају прилику за боље односе са Америком. Прво, повратак Русије као кључног фактора у међународној политици отвара више простора за Србију и за Републику Српску. Друго, и даље повлачење америчке пажње са Балкана и нестабилност у ЕУ такође говори о могућности да се смање политички притисци из Брисела и да земље регије коначно схвате да ако желе економски и политички побољшају своје позиције у односима са ЕУ, мораће то да раде кроу бољу и искренију сарадњу и заједничко регијско тржиште и да не чекају више да им све проблеме решавају бирократе из Брисела. Другим речима, да ли ће доћи до неке промене, више зависи од менталног склопа политичких лидера на Балкану, него од актуелне америчке спољне политике. Што се пре схвати да ЕУ више није “лек” за све болести земаља Балкана и да није без алтернативе, то боље. Неодговорно је за политичаре на Балкану да говоре о ЕУ као путу без алтернативе, када политичари земаља чланица ЕУ сами говоре о потреби да се озбиљно размишља о алтернативама ЕУ, јер као што је рекао Мартин Шулц пре неколико недеља, нико више “не може да гарантује будућност ЕУ”. Мени је много чудно, а рекао бих да је и неодговорно да политичари на простору Балкана не започињу озбиљнији дијалог око неког плана Б, када је све јасније да иако ЕУ опстане, неће да опстане у овом облику и да ниједна од земаља које тренутно нису чланице, не могу постати чланице у скоријој будућности. Под тим околностима крајње је потребно почети размишљати о алтернативама и мерама које би боље заштитиле економски, политички, па и друштвени интерес ових земаља.

Да ли сте задовољни резултатима рада Представништва Српске у Вашингтону на чијем сте челу? 

Није на мени да дајем процену сопственог рада. То је прво на институцијама Републике Српске, на грађанима, па и на представницима наше заједнице у САД. Ја сам увек најкритичнији према самом себи и мислим да не треба бити потпуно задовољан, јер увек постоји простор за бољи и ефикаснији рад. Ипак морам да кажем да смо у ове две године успели да завршимо неке пројекте за које мислим да су доста значајни у повезивању САД са Републиком Српском. Прво смо успели да потпишемо споразум о сарадњи са Џонс Хопкинс Универзитетом и са Форин Полиси институцијом у Вашингтону и тиме показали да РС има капацитета да сарађује са чувеним америчким институцијама. Ми очекујемо реализацију споразума са Џонс Хопкинс универзитетом и клиничким центром Бања Лука на пролеће са првом хируршком интервенцијом која би реконструисала лице једне девојке и дала јој шансу за нормалан живот. После тога очекујемо да ће први хирурзи из РС имати прилику да дођу и да уче на Џонс Хопкинс универзитету. Уз то смо такође задовољни што ових дана очекујемо потписивање споразума са једном од водећих америчких фирми која би отворила неколико стотина радних места у Српској. Тај процес преговора је трајао више од годину дана и ми смо укључени у те преговоре од првог дана. Када буде званично потписивање онда ћемо моћи да кажемо да смо задовољни и са тим послом. Уз то свакодневно се трудимо да изађемо у сусрет нашим фирмама, грађанима, поготово студентима који се налазе у САД. Сарађујемо са нашом заједницом широм САД-а и успели смо у ове две године да обиђемо значајан део те заједнице од западне па до источне обале Америке. Све у свему ми смо поносни што представљамо Републику Српску у САД. Драго нам је да смо добро прихваћени од стране институција у Вашингтону, а још нам је драже да су нас људи из наше заједнице тако топло прихватили и да подржавају наше активности и наш рад. У последњих дванаест месеци Представништво и ја као шеф Представништва смо добили афирмацију од стране наше заједнице у САД и од неких водећих организација наше заједнице, укључујући и Српску православну цркву, тиме што су нам доделили три одликовања за наш досадашњи рад и труд. То ствара у мени неко задовољство, али исто тако свестан сам да има још пуно посла и да се морамо потрудити да будемо бољи и ефикаснији.

Како реагујете на муслиманске тврдње да су представништва Републике Српске у свету увертира у потенцијално претварање истих у амбасаде једног дана? 

Не бих коментарисао разне параноје нити теорије завере, али могу само да вам кажем од првог дана нашег рада да смо се ми фокусирали на то да побољшамо односе између РС и САД и уз то покушавамо да привучемо нека значајнија економска улагања и активности од стране америчких фирми. У свему томе никада нисмо размишљали да то радимо на штету БиХ и увек смо радили са идејом да ако буде РС боља и ако има бољи однос са САД да ће то да помогне и остатку БиХ. Значи, ми смо свесни да се кроз наш рад и кроз то што смо до сада постигли отвара још већа могућност, не само за РС, него и за други део БиХ и у томе не видимо проблем. Морам да вам кажем да смо пре пар недеља имали озбиљан упит од стране људи из Мостара да ли бисмо били спремни да им помогнемо да они такође отворе представништво у Вашингтону. Ми смо им рекли да што се нас тиче, ми смо спремни не само да им помогнемо, него и да им омогућимо да користе један део нашег простора ако им се то уклапа у њихове планове. Ми смо прво и првенствено представници РС, али смо увек спремни на сарадњу са свим људима и са амбасадом БиХ. У том контексту мислим да је значајно да је министар иностраних послова Игор Црнадак посетио Представништво Српске пре пар месеци и да је тим гестом показао да постоји простор и место и за наш рад и допринос целокупном друштву, како у Републици Српској, тако и у БиХ.

Да ли ће се Република Српска одвојити од БиХ и постоји ли шанса у догледно време да се деси неко чудо и да САД дају зелено светло за такав процес? 

Незахвално је говорити о будућности било које државе у овој регији, а поготово не о некој која је толико сложена као што је БиХ. Моје лично мишљење је да постоји шанса да БиХ опстане ако се вратимо Дејтонском споразуму и ако се прихвати да је БиХ држава два ентитета и три народа. То је за мене кључ опстанка БиХ. Ако неко жели да настави са пројектом једног дела међународне заједнице и високих представника и да покушава да изгради унитарну државу која је више централизована, онда могу потпуно одговорно да кажем да то води у разбијање БиХ. То јесте иронија свега што се десило у последње две деценије. Високи представници, амерички амбасадори и представници ЕУ са жељом да се изгради јача и ефикаснија држава су у суштини осакатили дејтонску БиХ и нелегално изменили Дејтонски споразум, а то је у суштини и главна претња опстанку ове државе.

Шта бисте поручили читаоцима руско-српске агенције "Газета" ? 

Свим људима који прате медије саветујем да покушају да се информишу из више извора информација. Онај који здраво за готово прихвати било коју вест која се пласира од стране појединих медија, ризикује да буде изманипулисан и искоришћен.

(Аутор: Велимир Ремић, Агенција Газета)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

Апликација Газета

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО