Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(апр 28, 2017)
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је, у интервјуу за подгорички дневни лист „Дан“, да он одговара Светом Петру Цетињском, а бивши премијер Мило Ђукановић шефовима НАТО пакта.
   |    (апр 28, 2017)
Амбасада САД у Скопљу веома брзо се огласила и признала избор Џаферија. Питање је како су могли да знају унапред да је процедура испоштована, а да комисија то није претходно утврдила. Талат Џафери се огласио са изјавом да ће бити последица, али да ће све „лећи на своје место“. Карл Билт позвао ЕУ да успостави контакт са новим председником Собрања.
   |    (апр 28, 2017)
Председник Македоније није увео ванредно стање јер још верује да све може да се врати у оквир владавине права. „Ништа што се десило у јучерашњем дану није случајно, од ослобађања Рамуша Харадинаја, и дешавања у Македонији су, по мом мишљењу, темпирани догађаји из кухиње НАТО-а и структура америчке администрације да би пре свега медијски покрили оно што је најважнија ствар, а која се данас дешава на Цетињу — насилно увођење Црне Горе у НАТО“, каже за Спутњик Миша Ђурковић, са Института за европске студије.
   |    (апр 28, 2017)
 Председник Републике Српске Милорад Додик позвао је данас на смиривање политичке ситуације у Македонији, истичући да се у условима постојеће пат позиције неопходно бавити питањем политичког легитимитета.
   |    (апр 28, 2017)
 У овом тренутку, на Балкану само једна страна иде ка конфликту, а то је она страна која жели ревизију граница — албанска. Ситуација на Балкану захуктава се до усијања. У Македонији сукоби трају и не види се излаз из кризе; црногорски парламент требало би да изгласа одлуку о приступању Црне Горе НАТО-у, чему се противи и опозиција и већи део грађана. Због тога су на Цетињу, где би требало да заседа црногорски парламент, истовремено заказани протести на које ће доћи грађани из свих делова Црне Горе.
   |   

„УКРАЈИНА ЋЕ ПОСТАТИ САСТАВНИ ДЕО РУСИЈЕ“

Последњих дана са свих страна се чују процене и страховања да Украјина само што није започела нови рат против Донбаса. Један из тог „хора“ је и познати московски новинар и зналац  стања на донбаским фронтовима Андреј Бабицкиј.

Он тврди да је украјинска армија за нови рат спремила – и примакла „линијама раздвајања“ – снаге и технику које бар троструко превазилазе одбрамбени потенцијал Доњецке и Луганске Републике.

Бабицкиј процењује да Кијев – ако се само трупе и ратни ресурси ставе на вагу – може рачунати на успех.

Међутим, он сматра да Украјини руски Донбас и није потребан, већ да су јој Американци дали задатак да, ако је икако могуће, Русију увуче у рат. Другим речима: да војнички угрози градове Доњецк, Луганск и Горловка толико да Москва мора да их спасава директном војном интервенцијом.

Бабицки мисли да би Кијев могао да нападне брзо, најкасније крајем маја, јер страхује да би Доналд Трамп могао да отвори свој и други фронт – против Северне Кореје – и да му онда више неће уопште бити до Украјине.

Бабицкиј закључује: „За ново заоштравање ситуације постоје – кад је Украјина у питању – и војни и политички разлози“.

Можда најпознатији руски експерт за Украјину – Ростислав Ишћенко који је до кијевског мајдана и државног преврата живео у Кијеву – указује да више ни највећи оптимисти у Украјини не верују да ће она успети да поврати Донбас.

По његовим информацијама, у Кијеву и широм земље се дебатује једино: хоће ли украјинска армија успети да две републике задржи у њиховим садашњим суженим границама или ће морати да им препусти комплетне територије бивших Доњецке и Луганске области.

Ишћенко наводи да се украјински песимисти већ прибојавају да би земља могла да остане без три до пет области.

Овај експерт наглашава: „У Украјини све мање људи верује да ће њихова држава преживети рат у Донбасу, а све је више оних који страхују да држава неће преживети рат са Донбасом, а да ће се рат на територији Украјине наставити, али не више у Донбасу“.

Ишћенко додаје и закључује:

„За разлику од украјинске државности која је на ивици физичког нестанка, крај конфликта се не види чак ни у средњорочној перспективи. Напротив, опасност његовог ширења на целу Украјину са даљим разгоревањем – постаје несавладива“.

По његовој процени, Украјина ће нешто касније у целини ући у састав Руске Федерације.

(Интермагазин)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Апликација Газета

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО