Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(апр 24, 2018)
Русија је увек била и биће прави пријатељ Републике Српске и српског народа, поручила је, након састанка са председником РС Милорадом Додиком, Валентина Матвијенко, председник Савета Федерације Федералне скупштине Русије. Она је у Бањалуци навела да је Српска за Русију не само пријатељска већ и братска република. Истакла је да је РС врло важан партнер за Русију и захвалила се на личним напорима председника Додика на побојшању и развоју руско-српских односа.
   |    (апр 22, 2018)
Нова књига “Коме то сметају “мали Руси“, аутора Предрага Ћеранића резултат је систематског истраживања и анализирања геополитичких процеса и сукоба те безбедносних феномена попут тероризма, његове идеолошке димензије као и мреже терористичких организација које представљају изворе претње.  Напади на Србију иду са исте адресе са које иду и на Русију: Србија се на Балкану окружује традиционалним непријатељима са једне стране, али и бившим пријатељима који су то тек постали. Неки од њих, попут Словеније, Хрватске и Црне Горе, већ су ушли у клуб јединствених геополитичких агресора: неки попут Македоније одричући се властитог идентитета журе ка том, најагресивнијем војном савезу у историји људског рода.
   |    (апр 17, 2018)
Долар је ослабио у понедељак крећући се ка двонедељном минимуму у односу на корпу валута. Долар је ослабио услед приметног олакшања међу инвеститорима да ваздушни напад на Сирију, који предводи САД, неће даље ескалирати, у време када је бојазан од трговинског рата уздрмала глобална тржишта.
   |    (апр 13, 2018)
Велика полемика води се о улози бившег председника Барака Обаме у рату у Сирији. Након што је Трамп критиковао свог претходника због тога што није предузео одлучну акцију у Сирији пре неколико година, бивша државна секретарка Медлин Олбрајт изјавила је да жели да Обама објасни која је „црвена линија“ за сиријског председника.
   |    (апр 11, 2018)
Готово да не постоје никакве шансе да се избегне сукоб на сиријском небу, после размене оштрих оптужби и међусобних претњи Сједињених Држава и Руске Федерације! После најаве Америке да ће напасти режим Башара ел Асада, и руског одговора да ће уништити сво америчко оружје у региону, сиријско небо вечерас је потпуно утихнуло. Наиме, на сајту Flightradar24, који приказује мапу кретања свих цивилних авиона у свету, вечерас се јасно види сабласно небо над Сиријом, али стотинама километара од њених граница.
   |   

УКРАЈИНА ЋЕ ПОНОВО ПОСТАТИ МАЛОРУСИЈА, А ПОТОМ И ДЕО ЈЕДИНСТВЕНЕ, ВЕЛИКЕ РУСИЈЕ

У украјинској кризи почиње нова етапа: присталице јединства Руског света прогласиле су курс на стварање државе Малорусије. Како разумети изјаву лидера Доњецке Републике и официјелну реакцију са стране Русије која је уследила?      

Чим је председник ДНР Александар Захарченко објавио да се креће са стварањем Малорусије - одмах је почело зујање „политиколога“. Кренула су питања: да ли је то лукава игра, да је почела са учешћем Кремља или без Кремља, да ли се ради о пропагандистичком потезу или промени стратегије?

Када је Путинов портпарол изјавио да је то Захарченкова лична иницијатива, а да је Русија привржена минским споразумима - радост коментатора је попримила чак неприличне форме.

Међутим, „Малорусија“ је преломни моменат у историји борбе за Украјину. Критичари Путину замерају да није испунио оно што се од њега очекивало 2014-те: да је изговорио реч „Новоросија“, а да није силом растурио Украјину, нити од ње одсекао бар источне области насељене углавном Русима. Због тога су га називали и издајником и проукрајинцем.

Велика већина Русије схвата коју је улогу Путин одиграо у свему што се догађало са Кримом и Донбасом, па нису имали успеха покушаји да се он представи као непатриота. Чак и милиони житеља ДНР и ЛНР, који су у најтежој ситуацији, разумеју мотиве Кремља.

Путин - као и сваки руски владар - не боји се да прикључи Донбас, већ - размишља о Украјини у целини. И, нису то аспирације империјалисте. То је брига руководиоца Руског света о томе како ће тај свет даље живети.

Да, Путин је председник Руске Федерације. Али, Руска Федерација је само привремена форма постојања вечне Русије, па је зато и Путин гарант интереса и права свих руских људи, великог Руског света.

Решавање такозваног украјинског питања има огромно, судбоносно значење. Ако буде решено неправилно - на исправљање грешака и последица пропуштеног и показаних слабости - могу отићи векови, а можда и све непоправљиво разорено.

У питању је будућност Руског света, руске цивилизације. одлучује се о томе хоће ли она бити једна целина јер Русија без Украјине не само да неће бити империја (како је опевао Пољак Бжежински), него неће бити ни Русија.

Управо зато је овако важна позиција Путина према јединству руског народа: председник непрекидно истиче да Руси и Украјинци нису просто братски народи, него - практично један народ.

Ствари управо тако и стоје, али треба имати и политичку и људску храброст па упорно гурати ту линију. Много би једноставније било - и немали део политичке елите Русије би се са тим сагласио - да, ми смо за Руски свет, али све чинити тако да се Украјина пусти да оде на Запад.

Кад би Русија узела ДН и ЛНР - Кијев би се са радошћу (мада прикривеном) одрекао од тих ионако изгубљених територија. Запад би гунђао, али би био рад што је криза разрешена. Чак би и ванблоковски статус Украјине гарантовао.

Само, ми бисмо изгубили колевку руске цивилизације, осудили бисмо десетине милиона сународника на дерусификацију. А да ли би се Украјина потом распала на делове и утонула унутрашње обрачуне - то више не би била наша него туђа ствар.

Да ли је Путин требало да то допусти? Наравно да не!

Зато се Русија бори за целу Украјину - добија на времену и говори речи о немешању и „минском процесу“ које треба изговарати у одређеним моментима.      

Данашња Украјина нема будућност. Прелазна, постсовјетска земља под тим именом је умрла 2014-те, а ово што на њеном месту сада постоји биће преформатирано и враћено у састав Руског света.

Питање је само колико ће за то бити потребно времена и напора. Парола о „Малорусији“ која треба да замени Украјину - то је начин борбе за Украјину до 2020. године.

Сада у Украјини постоје две државе: једна са главним градом у Доњецку, коју нико још није признао али жели да буде са Русијом, и друга коју сви признају, али тежи да постоји без Русије.

Русија борбу за Украјину не води са Западом јер тамо ни на који начин не могу зауставити нашу борбу за уједињавање, а ратовати за Украјину са Русијом ни САД ни ЕУ никада неће.

Русија борбу за Украјину води са Кијевом, са „елитом“ која се домогла власти у земљи. То је борба душе и умове становника Украјине. Објава стварања Малорусије у тој борби је веома правилна и јак потез јер је људе који тамо живе подсетила да су они у суштини Руси, односно - Малоруси. Другим речима: сугерисано им је да Донбас неће никуда отићи - чим они протерају кијевску „елиту“ - јер ће земља поново постати јединствена.

Нико не зна колико ће времена бити потребно за претварање Украјине у Малорусију - три, пет или 10 година. Али, Украјина ће поново постати Малорусија, а потом и део јединствене, велике Русије.

Пише: Петар Акопов

(Факти.орг)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО