Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(апр 24, 2018)
Русија је увек била и биће прави пријатељ Републике Српске и српског народа, поручила је, након састанка са председником РС Милорадом Додиком, Валентина Матвијенко, председник Савета Федерације Федералне скупштине Русије. Она је у Бањалуци навела да је Српска за Русију не само пријатељска већ и братска република. Истакла је да је РС врло важан партнер за Русију и захвалила се на личним напорима председника Додика на побојшању и развоју руско-српских односа.
   |    (апр 22, 2018)
Нова књига “Коме то сметају “мали Руси“, аутора Предрага Ћеранића резултат је систематског истраживања и анализирања геополитичких процеса и сукоба те безбедносних феномена попут тероризма, његове идеолошке димензије као и мреже терористичких организација које представљају изворе претње.  Напади на Србију иду са исте адресе са које иду и на Русију: Србија се на Балкану окружује традиционалним непријатељима са једне стране, али и бившим пријатељима који су то тек постали. Неки од њих, попут Словеније, Хрватске и Црне Горе, већ су ушли у клуб јединствених геополитичких агресора: неки попут Македоније одричући се властитог идентитета журе ка том, најагресивнијем војном савезу у историји људског рода.
   |    (апр 17, 2018)
Долар је ослабио у понедељак крећући се ка двонедељном минимуму у односу на корпу валута. Долар је ослабио услед приметног олакшања међу инвеститорима да ваздушни напад на Сирију, који предводи САД, неће даље ескалирати, у време када је бојазан од трговинског рата уздрмала глобална тржишта.
   |    (апр 13, 2018)
Велика полемика води се о улози бившег председника Барака Обаме у рату у Сирији. Након што је Трамп критиковао свог претходника због тога што није предузео одлучну акцију у Сирији пре неколико година, бивша државна секретарка Медлин Олбрајт изјавила је да жели да Обама објасни која је „црвена линија“ за сиријског председника.
   |    (апр 11, 2018)
Готово да не постоје никакве шансе да се избегне сукоб на сиријском небу, после размене оштрих оптужби и међусобних претњи Сједињених Држава и Руске Федерације! После најаве Америке да ће напасти режим Башара ел Асада, и руског одговора да ће уништити сво америчко оружје у региону, сиријско небо вечерас је потпуно утихнуло. Наиме, на сајту Flightradar24, који приказује мапу кретања свих цивилних авиона у свету, вечерас се јасно види сабласно небо над Сиријом, али стотинама километара од њених граница.
   |   

ЗАШТО ЋЕ 2019. ГОДИНЕ У ЕВРОПИ НАСТУПИТИ ХАОС?

Нова криза у Источној Европи? Вероватно у 2019. години. То је оно што открива амерички Тhe National Interest, јер би Русија могла затворити пролазак угљоводоника кроз Украјину, изазивајући незапамћену кризу на економском и политичком нивоу у Евро-Атланском систему.

Раскол између Украјине и Русије, који је симболично експлодирао на тргу Мајдан, одавно се сматра политичким и неекономским расколом. У суштини, било је површно мислити да чињеница да је Кијев напустио Москву на политичком нивоу отварањем ка Западу, не би довела до фундаменталне економске проблематике у разбијању билатералних односа између две државе.

Ово се у суштини заснива на недавном читању руских економских потреба, које су до деведесетих година прошлог века биле засноване на одржавању бивше совјетске инфраструктурне мреже. Због тога је било разумно веровати да је новорођена Руска Федерација некако била присиљена да одржи економске везе са сателитским државама, без обзира на њихову политичку оријентацију на међународном плану. На пример, Украјина је куповала по знатно нижим ценама него руско тржиште гаса, свесна да је Русији потребно да задржи СССР блок да би обезбедила и одређену снагу.

Међутим, лекција из балтичких држава је морала нешто доказати. Летонија, Естонија и Литванија, када су одлучиле да крену пут Запада и НАТО-а, као и Пољска, последњих година су започеле прогресивну политику припрема за окончање руског снабдевања енергијом, како би се ослободили доминантне силе Москве на властитом тржишту што је више и пре могуће.

Овај процес је очигледно још увек на свом месту и данас је тешко изводљиво бити независна држава на нивоу енергије из Русије, али су почеле да се крећу у правцу постизања овог циља. Са друге стране, Русија је на крају претрпела велику штету од овог распада инфраструктурних веза са балтичким државама, толико да се заједно са Немачком активирала на стварању Северног тока. Из овога произилази да је Москва, упркос томе што је снажно погођена, желела да да важан сигнал схватајући да је и даље имала начине и могућности за извоз угљоводоника без присилног коришћења мрежа бившег Совјетског Савеза.

Русија је очигледно супротстављена источној експанзији Европске уније и НАТО-а, почела формулисати стратегију о прекиду инфраструктурне везе са Украјином. Што значи да су планови Москве да у кратком времену прекине проток гаса кроз украјински гасовод.

У том случају, Украјина би требало да пронађе снабдевање енергијом из других делова света, посебно са Запада или Кавказа. То би укључивало значајне трошкове за украјинску владу, с обзиром да постоји јасна разлика између цена руског гаса са европским или чак америчким угљем, који почињу да стижу до украјинских лука.

Украјинска државна компанија би пронашла нове изворе и нове купце, али би, с једне стране, имала мањи проток гаса а, с друге стране, не би могла привући стране инвеститоре све док земља не буде у миру. Између осталог, не треба потцењивати чињеницу да сепаратисти нису интензивирали сукобе на местима где пролазе руски гасни терминали. Што би се могло десити ако се проток прекине.

Европска унија је сада сатерана у ћошак. Турска је већ означила завршетак Турског тога као приоритет, чиме је јасно разјаснила све ближе односе између Москве и Анкаре у смислу инфраструктуре.

Немачка жели да задржи своју способност да буде руски гасни центар у Европи. Партнерство са Москвом, у комбинацији са немачком енергетском сигорношћу, за Меркелову је много важније него ситуација у Украјини.

Русија такође, преко Газпрома, тражи да повећа продају гаса Азербејџану, како би пронашла још начина за приступ европском тржишту без присиљавања да оде у Украјину.

На то се додаје све већа тензија између САД-а и Ирана, што у ствари олакшава Техерану да се удружи са руском линијом по питању гаса, повезујући се са азербејџанским центром.

А све то би могло имати датум: 2019. година. 2019. године истиче уговор између Русије и Украјине, а многе нове линије ће бити спремне. Европа (а и Америка са њом) мора бити у могућности да промени ову ситуацију пре него што Украјина остане без гаса, још сиромашнија и са грађанским ратом.

Рат у ком Русија можда више неће имати интереса за одржавање сукоба на ниском нивоу, све ће можда ескалирати у један велики хаос у самом центру Европе.

(Wебтрибуне.рс)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО