Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(јул 17, 2020)
Амерички Стејт департмент намерава да издвоји финансијску помоћ за непрофитне организације које ће помоћи „јачању веза“ између грађана Србије и Сједињених Америчких Држава, а такође олакшати улазак земље у Европску унију, наводи се у документу Стејт департмента, у које је имао увид РТ.
   |    (јул 17, 2020)
Резолуција о Сребреници, чији је предлог представљен у америчком Конгресу служи како би Бошњаци сачували улогу једине жртве грађанског рата у БиХ и истовремено, како би Американци оправдали своју улогу у том рату.
   |    (јул 10, 2020)
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган потписао је данас декрет којим Аја Софија постаје џамија након што је суд поништио одлуку власти из 1934. године којом је та грађевина постала музеј.
   |    (јул 03, 2020)
Земљиште поред Фоче је само једна од 17 локација у РС, коју би Армија БиХ, уз помоћ Уставног суда, да укњижи на своје име, са идејом да једнога дана уз Дрину, стационира и НАТО као сталну војну претњу Србији.
   |    (јул 03, 2020)
Министарство здравља је одобрило још један руски лек против вируса корона на основу фавипиравира, под трговачким називом арепливир. Први авифавир је одобрен крајем маја, а клиничка испитивања су започета тек у априлу.
   |   

ТУРСКА СЕ НЕ ШАЛИ: ГЕНОЦИД НАД ИНДИЈАНЦИМА БИЋЕ ТЕЖАК УДАРАЦ ЗА АМЕРИКУ

Судећи по најавама, Америка би могла доживети најжешћи „морални“ ударац у лице, и то од доскорашњег савезника — Турске: Оптужбу да су извршили геноцид над Индијанцима.

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да турски Парламент може усвојити резолуцију о геноциду над Индијанцима за време америчке колонизације, као одговор на усвајање резолуције америчког Сената о геноциду над Јерменима за време Османске империје. Усвајање такве резолуције против велесиле која себи даје за право да војно интервенише под изговором спречавања хуманитарних катастрофа изгледа да би озбиљно нарушило „морални капитал“ САД, посебно што би је усвојио Парламент једне НАТО земље.

„Успутни“ геноцид над Индијанцима

Међутим, историчар Предраг Марковић каже за Спутњик да помор Јермена у Турској и Индијанаца у Америци нису исти случајеви, јер у случају Индијанаца није постојала геноцидна намера, док је у случају Јермена постојала лоша намера Отоманског царства према том народу.

„Над Индијанцима је обављен геноцид ’ан пасан‘ — без јасне намере да се неки народ уништи. То је била успутна последица колонизације белаца. Они кажу да је то успутна последица евакуације кроз пустињу, међутим, чињеница да ви пошаљете цео један народ на марш кроз пустињу и пустите дивља племена да муче, убијају и злостављају људе — то је ипак нека врста намере. Јер за геноцид је најбитнија намера државе. То је оно што разликује геноцид од обичног ратног злочина“, истиче Марковић.

Према његовим речима, последице које су доживели Индијанци од белих колонизатора у Америци су, ипак, другачија ствар, што потврђује и случај Хаваја, где су домороци страдали од белачких заразних болести које су крајем 19. века донели амерички досељеници.

Русија, као светли пример

Занимљиво је, додаје наш саговорник, да се Русија показала као изузетак од осталих великих империја, јер у случају Русије већина тих домородаца у Сибиру, на далеком северу и у централној Азији не само да су преживели, већ им је Русија створила институције као што су школство, аутономија и тако даље.

„Тако да, у том смислу, велике империје могу да се угледају чак и на царску Русију, а камоли на социјалистичку, која је фактички ни из чега правила институције за те домородачке народе којима је владала“, каже Марковић.

Турска реч — инат

Када је реч о размени „геноцидних резолуција“, саговорник Спутњика сматра да, чак иако се усвоји резолуција у турском Парламенту, то не би имало никакав међународни значај.

„То је, просто, један инат, да употребимо турску реч, и не би имао никаквих последица. Јер прво, ту је тај проблем што се 19. и 20. век разликују по концепцији људских права. У 19. веку она још није била тако изграђена, а јерменски геноцид се дешава већ у време када постоји концепт заштите људских права“, закључио је Марковић.

Сенат Конгреса САД усвојио је раније ове недеље резолуцију о потреби да се званично призна и памти геноцид над Јерменима. Крајем 19. и почетком 20. века Османско царство вршило је редовне прогоне Јермена. Конкретно, 1915. године је, према подацима бројних историчара, убијено више од 1,5 милиона Јермена. Геноцид над јерменским народом у Османском царству признале су 23 државе, као и Европски парламент и Светски савет цркава. Процењује се да је у време Колумбовог доласка на амерички континенту живело од десет до сто милиона Индијанаца. Данас их у САД има око 2,9 милиона.

(Спутњик)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

98187093 262121271815911 5764122891809456128 n

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ЈА ВОЛИМ СРБИЈУ