Амерички научник руског порекла Анатолиј Кљосов, гостујући професор на Харварду, објавио је низ књига у којима тврди да је Балкан био прадомовина свих Славена, па и Руса. Кљосов је анализом гена утврдио да су Срби најстарији народ, да потичу од Ноиног сина и да је Балкан прадомовина свих Славена, па и оних који су отишли у Индију, које су назвали Аријевцима.
Све је више доказа да је у Европи управо, на Балкану настала цивилизација – изјавио је у Винчи Ђанкарло Томацоли Тицијано, учесник научног скупа који су организовали Удружење за очување и неговање винчанске културе Винчански неолит, Удружење Милутин Миланковић, Друштвена организација за заштиту азбуке Ћирилица, Регионална друштвена организација Обједињење Срба Москва, Сербское земљачество Москва и КолоВенија, Београд.
Немац Јирген Шпанут, истражујући немачку историју, открива српска гробља на тлу Шпаније, Португалије и Бретање од 3.000 година пре Христа. Он такође у пећини код места Мас-д’ Азил у Француској открива белутке, који представљају прве почетке стварања писма, почев од леденог па до раноисторијског периода. А у месту Глозел открио је камење на коме је нашао иклесане јелене, медведе и животиње које могу бити пантери или дивљи коњи, са ознакама које приписује филистинском или синајском писму.
Ево како један од највећих српских писаца, сликовито описује муслимане из Босне и њихов (и његов) идентитетски проблем, "Дервиш и смрт" од Меше Селимовића.
Династија Котроманић је уз Немањиће једна од две највеће и најпознатије српске средњовековне владарске породице. Сходно томе, грб Котроманића у српској средњовековној хералдици по важности одмах је уз грб Немањића. Котроманићи су за свој грб узели штит са љиљанима, који нису увек имали исти распоред на штиту, али су свакако главно обележје Котроманића.
Покојни професор доктор Драго Ћупић, био је дугогодишњи директор Института за српски језик и књижевност и један од истакнутијих бораца за очување нашег језика и писма. Иза овог стручњака остала је обимна библиографија и и више од пола века прегалаштва на пољу српског језика. ГАЗЕТА вам доноси један од последњих интервјуа који је новинарима дао, а у којем је изнео истину о тзв. црногорском и тзв. босанском језику који са стручне тачке гледишта уопште не постоје нити ће икад бити признати.
Бошњачки, посебно под именом босански језик, лингвистички не постоји, поручују српски лингвисти који су дигли глас против отимања српског писма и језика. "Ово питање поново је отворила прича о судским тумачима и експертима за бошњачки језик, за који чак и бошњачки лингвисти кажу да не постоји, јер нема довољно елемената који би га разликовали од српског језика", изјавио је за Новости др Срето Танасић, директор Института за српски језик Српске академије наука и уметности.