Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(мај 08, 2021)
Због многих крвавих сукоба у прошлости, Западни Балкан остаје један од најнапетијих региона у Европи. Упркос релативном миру, тема могућег рата периодично се поново појављује на дневном реду и за то постоји много разлога који су засновани на етничкој и верској основи. Пре свега, ово се тиче територија попут Космета, Босне и Херцеговине и такозване Прешевске долине на југу Србије.
   |    (апр 29, 2021)
Амбасадор САД у Београду Ентони Годфри изјавио је данас да је, према његовом мишљењу, познати научник и геније Никола Тесла - Американац. Подсетимо, Тесла је до јуче за Амбасаду САД у Београду био Србин што се може видети и у рекламној кампањи "Ви сте свет", у њеној режији. 
   |    (апр 28, 2021)
Признавањем геноцида над Јерменима 1915-те у Турској Џо Бајден је ударио на Реџепа Тајипа Ердогана због куповине руских ПВО ракетних система С-400. Неки мисле да иза признања стоје исти интереси и мотиви као и 2016-те када су Американци преко незадовољних у турској армији покушали да изведу пуч против Ердогана који је једва сачувао власт и главу.
   |    (апр 28, 2021)
Бубица на реверу градоначелника Драшка Станивуковића у време разговора врха Републике Српске са Александром Вучићем је приоритетно безбедносно питање – оценио је за ТВ Хепи експерт за безбедност Џевад Галијашевић.
   |    (апр 28, 2021)
Лига историчара са тзв. Косова „Али Хадри” тражи од председника САД Џоа Бајдена да званично призна да је у периоду између 1998– 1999. Србија починила геноцид над Албанцима. Ова организација, тачније њен огранак из Дечана, послала је захтев америчком амбасадору Филипу Коснету да изврши притисак на Бајдена и призна геноцид над Албанцима, као што је у суботу признао геноцид над Јерменима, поставши тако први председник САД који је то учинио.
   |   

ЛАГАНО ТРЧАЊЕ ДОБРО ЗА СВЕ

Фитнес тренери су се коначно усагласили и поручили свима који свакодневно трче: Трчите различитим темпом! Одавно је познато да се променама ритма и темпа трчања мишићи "пале" јаче и зато је пожељно током сваког тренинга комбиновати све - од шетње до спринта. Али питање је да ли је то најздравији избор? Посебно за особе које су у годинама или нису претерано активне. Наиме, трчање зна узроковати бројне незгодне повреде, јер нисмо знали трчати довољно споро. Не довољно јако, већ довољно споро!?

Под спорим се подразумева трчање током којег можете нормално разговарати са другом особом која трчи са вама, а да се  претерано не уморите или задишете. Све брже од тога више није споро. Ако на тренутак помислите да сте најспорији тркач на стази, али и даље једва хватате ваздух - знајте да и даље не трчите довољно споро.

Свако трчање треба започети споро. Телу је потребно време да се загрeје, па је пожељно споро кренути и тим темпом  трчати 10-15 минута. То значи да би у том интервалу требало да можете да трчите и разговарате, а ако желите да појачате  темпо, слободно "додајте гас". Али зато свако трчање опет завршите споро - да вам се тело постепено врати у нормалу.

Ако трчите сваки дан - дефинитивно успорите. Наиме, ако вам је то свакодневна навика и при том дајете свој максимум, пуно ћете се брже "истрошити" - не килограме, не мишиће, већ себе и своје здравље. Зато би најбоље било да два дана седмично дајте на стази свој максимум - или спринт или дуго трчање, а све остало одрадите споро. У постоцима - од 75 до 80 одсто вашег седмичног тркачког искуства треба да буде - споро.

Предности спорог трчања су вишеструке:

Мишићи раде знтано више него код обичне шетње.

Лигаменти, зглобови и кости имају много више времена да се боље прилагоде вашем ритму живота и тако постају отпорнији на евентуалне повреде.

Кондиција расте истовремено са вашом снагом, али на умеренији начин.

Уз трчање је много једноставније комбиновати и неки други, циљани тренинг.

Повећава се количина и величина митохондрија, а тиме и побољшава кориштење кисеоника и залихе гликогена.

Колико дуго трчати споро

Ако трчите умереном брзином (спорије) на краће стазе - мање од 45 минута дневно - тада ће вам трчање омогућити очување линије на један оптималан, нормалан начин.

Ако трчите на средње стазе - од 45 до 90 минута дневно тада већ можете говорити о развоју мишића, али на мање експлозиван и стресан начин од тркача на дуге и брзе стазе.

А ако ћете сваки дан трчати спорим темпом дуже од 90 минута, тада већ имате изгледа за маратонске стазе и ваше тијело ће научити како да што боље створи резерве енергије без већег умарања.

У сваком случају, спорији темпо трчања годи вашем здрављу, линији, снази и кондицији, те смањује ризик од повреда.

(РТРС)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

98187093 262121271815911 5764122891809456128 n

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ЈА ВОЛИМ СРБИЈУ