Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(мај 08, 2021)
Због многих крвавих сукоба у прошлости, Западни Балкан остаје један од најнапетијих региона у Европи. Упркос релативном миру, тема могућег рата периодично се поново појављује на дневном реду и за то постоји много разлога који су засновани на етничкој и верској основи. Пре свега, ово се тиче територија попут Космета, Босне и Херцеговине и такозване Прешевске долине на југу Србије.
   |    (апр 29, 2021)
Амбасадор САД у Београду Ентони Годфри изјавио је данас да је, према његовом мишљењу, познати научник и геније Никола Тесла - Американац. Подсетимо, Тесла је до јуче за Амбасаду САД у Београду био Србин што се може видети и у рекламној кампањи "Ви сте свет", у њеној режији. 
   |    (апр 28, 2021)
Признавањем геноцида над Јерменима 1915-те у Турској Џо Бајден је ударио на Реџепа Тајипа Ердогана због куповине руских ПВО ракетних система С-400. Неки мисле да иза признања стоје исти интереси и мотиви као и 2016-те када су Американци преко незадовољних у турској армији покушали да изведу пуч против Ердогана који је једва сачувао власт и главу.
   |    (апр 28, 2021)
Бубица на реверу градоначелника Драшка Станивуковића у време разговора врха Републике Српске са Александром Вучићем је приоритетно безбедносно питање – оценио је за ТВ Хепи експерт за безбедност Џевад Галијашевић.
   |    (апр 28, 2021)
Лига историчара са тзв. Косова „Али Хадри” тражи од председника САД Џоа Бајдена да званично призна да је у периоду између 1998– 1999. Србија починила геноцид над Албанцима. Ова организација, тачније њен огранак из Дечана, послала је захтев америчком амбасадору Филипу Коснету да изврши притисак на Бајдена и призна геноцид над Албанцима, као што је у суботу признао геноцид над Јерменима, поставши тако први председник САД који је то учинио.
   |   

ШОКАНТНО: У НОЋИ КАДА ЈЕ ГОРЕО ХИЛАНДАР НЕКО ЈЕ УКЛЕСАО "УЧК" НА КРСТ ЦАРА ДУШАНА

„Симеонов печат“, роман Вање Булића, бави се интригантном темом – узроцима пожара у манастиру Хиландар. Ову књигу коју већ називају српски „Да Винчијев код“ објавила је „Лагуна“, а роман се од самог објављивања налази на врху бестселер листа. Вања Булић (1947) цео је радни век провео у писаном и електронском новинарству. Као ТВ стваралац је урадио више од 2.000 једночасовних емисија, а био је сценариста и три ТВ серије: „Југовићи“, „Друго стање“ и „Јавља ми се из дубине душе“. Косценариста је филма „Лепа села лепо горе“ и сценариста филма „Друго стање“. Написао је збирку прича „Како сам гајио близанце“, романе „Тунел – лепа села лепо горе“, „Ратна срећа“, „Задах белог“, „Вреле усне“, „Парада страсти“, „Друго стање“ и „Око отока“.

Можете ли нам појаснити порекло и симбол Симеоновог печата из наслова Вашег романа?

„Монашко братство манастира Хиландар је 1896. године у знак захвалности поклонило Александру Обреновићу, српском краљу, повељу и печат Светог Симеона. Уз ове две реликвије, поклоњено је и Мирослављево јеванђеље, најстарији ћирилични спис. Свети Симеон је пре монашења био српски монарх Стефан Немања, отац Светог Саве, који је заједно са својим сином основао манастир Хиландар. У 19. веку, манастир је због неисплаћених меница могао да падне у руке ономе ко откупи менице. Менице, у вредности од 5.000 златних турских лира, откупио је Александар Обреновић. То су историјске чињенице, које су ми послужиле као основ за литерарну надградњу у форми трилера.
Када надомак манастира главни јунаци романа, Вељко и Новак пронађу обешеног лажног монаха, у његовој стиснутој шаци наћи ће отисак печата Светог Симеона, који је нестао након Првог светског рата. Да ли тај отисак указује на убицу или је лажни траг питаће се и писац и читалац, па ће заједно до самог краја романа решавати загонетку.“

Основно питање на коме почива Ваш роман је „Ко је и зашто запалио манастир Хиландар?"

„Када се било где догоди пожар, прво питање је: ко је запалио? Када одете на Хиландар, ово питање је више него логично иако званична верзија гласи да је поток који протиче са доње стране манастира вековима поткопавао потпорни зид, па је дошло до пуцања зида у коме се налази и отвор оџака... Ватра је избила и захватила греде. Али невероватно је да пожар крене само на једну страну, а притом је цео манастирски комплекс грађен од истог материјала, веома запаљивог. Пошто ово није новински текст, већ роман, прича није директно везана за овај, већ један замишљени пожар, али сви уочавају додирне тачке. Могуће пиромане, које сте набројали, искористио сам као повод да испричам делове непознате историје везане за Хиландар. А све приче су истините. На дрвеном крсту цара Душана, који се налази на пола пута између Хиландара и зилотског манастира Есфигмен, још увек се види ножем уписано УЧК. Знак је урезан у ноћи пожара, а у Есфигмену су међу монасима и петнаестак Албанаца који су променили веру и замонашили се... Ако питате монахе ко је запалио манастир, добићете увек исти одговор: Божја воља.“

Иза стварних и имагинарних догађаја везаних за Хиландар крију се и питања од глобалног интереса. Зашто су некоме потребне највредније реликвије хришћанства из Хиландара, попут Исусове крви и зашто оне морају бити однете са Хиландара?

„Реликвије, посебно хришћанске, одувек су биле интересантне за лопове и разноразне пустолове, па постоји и тајно тржиште на коме су реликвије роба од непроцењиве вредности. У мојој књизи није реч о крађи у којој је повод трговина. У свету хришћанства, све је више заговорника екуменизма, спајања православља и католицизма, као једног од начина заштите пред најездом других религија. Ако до тога и дође, наставиће се борба за превласт унутар уједињене религије, а тада би као доказ надмоћи могле да послуже реликвије које поседује једна или друга страна. Сјај Ватикана често може да замагли праву слику о вредности религија. Јер права вредност није у сјају и уметничким дометима, већ у дуговечности и пореклу. Хиландар поседује ствари које су непосредно припадале Исусу Христу, а Свети Сава је у Јерусалиму добио на поклон крв Исусову која је капала у грал за време распећа. Крв се налази у једном кристалном крсту и чува се у олтару саборне цркве Светог ваведења у Хиландару... Ето дивне прилике за маштовитог писца.“

Један од Ваших јунака каже: „Нови светски поредак ће имати и Светску цркву, намењену верницима.“ Ко ће чинити ту цркву?

„Без теорије завере тешко је правити добар савремени трилер. Владари у сенци припремају светску владу, а претенденти на религијски трон новог светског поретка припремају оснивање светске цркве. То нисам ја измислио, већ ту тезу само користим као добру основу за литерарну причу. Идемо даље са размишљањем: ко би могао да буде поглавар светске цркве? Пре него што одговорите, размислите о томе да ће једног дана наука можда бити на том нивоу да ће из крви старе више од два миленијума моћи да изврши клонирање, јер поседује ДНК. Ако већ постоји Исусова крв, а поред ње и још неколико предмета на којима се налазе могући трагови његове ДНК, неко веома моћан размишља како да све то непроцењиво богатство скупи на једном месту. А та богатства, између осталих, поседује и Хиландар.“

Претпостављам да сте посећивали Хиландар. Да ли су све приче и легенде које помињете у роману веродостојне?

„Био сам на Хиландару у време славе Светог Симеона, када се испоштују готово сви ритуали које сам описао у књизи, јер сам их доживио и учествовао у њима. У мојој књизи се модерни јунаци крећу, као на позоришној сцени, кроз сценографију стару осам стотина година, када је реч о Хиландару, и сценографији старој две хиљаде година када је реч о Монашкој републици, јер је Богородица игуманија Свете горе на коју је ногом ступила почетком првог миленијума. Владика Николај Велимировић је дао најбољи опис Свете горе, а самим тим и Хиландара: „...царство без круне, држава без војске, земља без жена, богатство без новца, мудрост без школе, кухиња без меса, молитва без престанка, веза с небесима без прекида, славопој Христу без умора, смрт без жаљења“.

Не бих волео да људи, док читају овај роман, помисле да сам ја неко ко узима за право да тумачи Свету гору и Хиландар. Све што је у књизи написано настало је као плод мојих припрема, које су подразумевале ишчитавање обимне литератруре, како бих у тај истинити оквир могао да сместим једну измишљену причу која ме прогања откад је Хиландар горео 2004. године. Зато је роман „Симеонов печат“ трилер у коме се мешају машта и стварност, па је тешко понекада разлучити шта је у њему стварно, а шта измишљено.“ 

(Аутор: Вујица Огњеновић, фото: Спутњник; Извор: www.vijesti.me)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

98187093 262121271815911 5764122891809456128 n

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ЈА ВОЛИМ СРБИЈУ