Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(мај 08, 2021)
Због многих крвавих сукоба у прошлости, Западни Балкан остаје један од најнапетијих региона у Европи. Упркос релативном миру, тема могућег рата периодично се поново појављује на дневном реду и за то постоји много разлога који су засновани на етничкој и верској основи. Пре свега, ово се тиче територија попут Космета, Босне и Херцеговине и такозване Прешевске долине на југу Србије.
   |    (апр 29, 2021)
Амбасадор САД у Београду Ентони Годфри изјавио је данас да је, према његовом мишљењу, познати научник и геније Никола Тесла - Американац. Подсетимо, Тесла је до јуче за Амбасаду САД у Београду био Србин што се може видети и у рекламној кампањи "Ви сте свет", у њеној режији. 
   |    (апр 28, 2021)
Признавањем геноцида над Јерменима 1915-те у Турској Џо Бајден је ударио на Реџепа Тајипа Ердогана због куповине руских ПВО ракетних система С-400. Неки мисле да иза признања стоје исти интереси и мотиви као и 2016-те када су Американци преко незадовољних у турској армији покушали да изведу пуч против Ердогана који је једва сачувао власт и главу.
   |    (апр 28, 2021)
Бубица на реверу градоначелника Драшка Станивуковића у време разговора врха Републике Српске са Александром Вучићем је приоритетно безбедносно питање – оценио је за ТВ Хепи експерт за безбедност Џевад Галијашевић.
   |    (апр 28, 2021)
Лига историчара са тзв. Косова „Али Хадри” тражи од председника САД Џоа Бајдена да званично призна да је у периоду између 1998– 1999. Србија починила геноцид над Албанцима. Ова организација, тачније њен огранак из Дечана, послала је захтев америчком амбасадору Филипу Коснету да изврши притисак на Бајдена и призна геноцид над Албанцима, као што је у суботу признао геноцид над Јерменима, поставши тако први председник САД који је то учинио.
   |   

СПЦ ЋЕ СЕ УБУДУЋЕ ЗВАТИ „СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА - ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА“

Званични назив Српске цркве убудуће ће бити „Српска православна црква - Пећка патријаршија“. Процедура избора патријарха је поједностављена, а црквени поглавар бираће се тајним гласањем, уз обавезну двотрећинску већину. Изабрани кандидат носиће и нови наслов: архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српских и поморских земаља.

Ово су, у најкраћем, најважније новине предвиђене предлогом новог устава Српске православне цркве. Финалну верзију овог документа Свети архијерејски синод недавно је упутио свим архијерејима СПЦ. Усвајање новог устава СПЦ наћи ће се највероватније на дневном реду предстојећег заседања највишег црквеног тела - Светог архијерејског сабора, који ће бити одржан средином маја.

 

Расправа и усвајање биће последња фаза овог посла, започетог још 2012. године формирањем комисије за ревизију постојећег устава. Ово тело, на чијем је челу био митрополит црногорско-приморски Амфилохије, сакупило је и прерадило све најважније саборске одлуке и саставило нацрт измена и допуна. Овако уобличени текст постаће први целовити Устав Српске цркве још од 1931. године.

 

- Постојећи устав у многим својим деловима је застарео и готово непримењив. Последња његова већа ревизија урађена је 1947. године у време патријарха Гаврила. Од тада до данас усвојен је низ саборских одлука са уставном снагом, које никада нису у потпуности уврштене у јединствени црквени устав. Зато је с временом постао несистематичан, тешко читљив и примењив - каже за „Новости“ саговорник из Патријаршије.

 

Промене у званичном називу Српске цркве објашњавају се жељом да се ојача веза са њеним историјским средиштем у Пећкој патријаршији, али и с Косовом и Метохијом као најважнијим делом њене јурисдикције.

Најважније промене у уставном тексту, у који су „Новости“ имале увид, тичу се процедуре избора црквеног поглавара. Досадашња пракса „апостолског жреба“ - насумичног избора једне од три коверте са именима кандидата - напуштена је. То значи да ће се патријарх убудуће бирати на тзв. Изборном сабору, једногласно или уз обавезну двотрећинску већину гласова чланова овог тела.

 

Уколико ниједан кандидат не обезбеди овакву подршку, гласање ће се понављати највише седам пута док један од кандидата не добије гласове две трећине чланова Сабора. Уколико се то не догоди, круг се сужава на свега двојицу архијереја са највећим бројем гласова. Патријарх ће у том случају постати владика уз кога стане натполовична већина од укупног броја чланова Сабора. Устав сугерише да се нови поглавар бира у Пећкој патријаршији, а као могућности предвиђена су црквена седишта у Београду или у Сремским Карловцима.

 

- Нацрт новог устава СПЦ вратио је стару праксу изборних сабора, али у ужем смислу у односу на стару традицију. Патријарха ће, као и до сада, бирати чланови Светог архијерејског сабора, али без жреба. Овај метод биће примењен само у случају да двојица кандидата током три круга гласања добијају идентичан број гласова. „Апостолско бирање“ имена будућег поглавара ушло је у примену 1967. године као одбрана од мешања световне комунистичке власти у најважнија црквена питања - објашњава саговорник „Новости“.

 

Уколико у мају темељни документ ступи на снагу, Српска црква ће претрпети и промене у територијалној организацији. Нови устав предвиђа као могућност и уздизање 13 постојећих епископија на ниво митрополија. Виши ранг тако ће добити садашње епархије: Бањалучка, Бачка, Браничевска, Далматинска, Жичка, Захумско-херцеговачка, Нишка, Рашко-призренска, Сремска, Шумадијска, Канадска, Новограчаничко-средњезападно америчка и Франкфуртска.

 

Уз постојеће четири - чија су седишта у Загребу, Сарајеву, Сиднеју и на Цетињу - СПЦ ће убудуће имати 18 митрополија (са Архиепископијом београдско-карловачком, која по аутоматизму има овај статус). Њихове владике носиће титуле архиепископа и митрополита, а ословљаваће се формом „Ваше блаженство“.

 

Нови устав СПЦ, према његовој радној верзији, спроводи у дело и стару идеју поделе Архиепископије београдско-карловачке. У престоници ће тако бити основане две нове епархије: Вождовачко-винчанска, са седиштем на Вождовцу, и Земунско-новобеоградска, чији ће владика седети на Новом Београду. Остала 21 епархија у Србији и дијаспори задржаће исти статус какав има и данас.

 

Устав СПЦ ће први пут добити преамбулу у којој се дефинише Црква и њена божанска природа, са основним стубом - заједницом Свете литургије. У свечаном делу Устава одређује се место СПЦ у оквиру Цркве Христове, а уставописци се позивају и на њен историјски континуитет на овим просторима од оснивања Жичке архиепископије 1219. године, до обнове Пећке патријаршије 1922. године. Саставни део преамбуле је симбол вере, као утемељење хришћанског исповедања вере.

 

Све владике СПЦ-ПП биће кандидати за патријарха

Круг кандидата за црквеног поглавара, по слову предлога новог устава, проширен је у односу на досадашњу праксу. По постојећем решењу, кандидат за патријарха може да буде само владика који управља епархијом и има најмање пет година „стажа“ у овој улози. Предлог новог устава децидиран је у томе да се поглавар СПЦ бира „између епископа Српске Православне Цркве - Пећке Патријаршије, Православне Охридске Архиепископије или клирика који испуњавају канонске услове за епископску службу“.

 

Консултовани и грчки и руски професори права

Предлог највишег правног акта СПЦ израдила је Комисија за ревизију Устава СПЦ, формирана одлуком Сабора 16. јуна 2011.

Ово тело конституисано је годину дана касније, а поред митрополита Амфилохија његови чланови били су митрополит Јован (Вранишковски), владике Иринеј (Буловић), браничевски Игнатије, далматински Никодим и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и протојереј-ставрофор Зоран Крстић, протођакон Станимир Спасовић, декан Правног факултета у Београду Сима Аврамовић, Ненад Милошевић и Милан Андрић, као и протојереј-ставрофор Велибор Џомић.

Како је саопштено из Патријаршије, Комисија је консултовала и познате грчке и руске професоре Власија Фидаса, Теодора Јангуа, Григорија Папатомаса, Владимира Ципина, као и више домаћих правних стручњака.

(Вечерње новости)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

98187093 262121271815911 5764122891809456128 n

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ЈА ВОЛИМ СРБИЈУ