Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(мај 08, 2021)
Због многих крвавих сукоба у прошлости, Западни Балкан остаје један од најнапетијих региона у Европи. Упркос релативном миру, тема могућег рата периодично се поново појављује на дневном реду и за то постоји много разлога који су засновани на етничкој и верској основи. Пре свега, ово се тиче територија попут Космета, Босне и Херцеговине и такозване Прешевске долине на југу Србије.
   |    (апр 29, 2021)
Амбасадор САД у Београду Ентони Годфри изјавио је данас да је, према његовом мишљењу, познати научник и геније Никола Тесла - Американац. Подсетимо, Тесла је до јуче за Амбасаду САД у Београду био Србин што се може видети и у рекламној кампањи "Ви сте свет", у њеној режији. 
   |    (апр 28, 2021)
Признавањем геноцида над Јерменима 1915-те у Турској Џо Бајден је ударио на Реџепа Тајипа Ердогана због куповине руских ПВО ракетних система С-400. Неки мисле да иза признања стоје исти интереси и мотиви као и 2016-те када су Американци преко незадовољних у турској армији покушали да изведу пуч против Ердогана који је једва сачувао власт и главу.
   |    (апр 28, 2021)
Бубица на реверу градоначелника Драшка Станивуковића у време разговора врха Републике Српске са Александром Вучићем је приоритетно безбедносно питање – оценио је за ТВ Хепи експерт за безбедност Џевад Галијашевић.
   |    (апр 28, 2021)
Лига историчара са тзв. Косова „Али Хадри” тражи од председника САД Џоа Бајдена да званично призна да је у периоду између 1998– 1999. Србија починила геноцид над Албанцима. Ова организација, тачније њен огранак из Дечана, послала је захтев америчком амбасадору Филипу Коснету да изврши притисак на Бајдена и призна геноцид над Албанцима, као што је у суботу признао геноцид над Јерменима, поставши тако први председник САД који је то учинио.
   |   

ЛОМПАР: ЦРНОГОРСКИ ЈЕЗИК ЈЕ ПОЛИТИЧКИ ИНЖЕЊЕРИНГ

Положај Срба у Црној Гори је драматичан, а континуирано су на удару ћирилица и српски језик, оцијенио је професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар.

Говорећи о положају ћирилице у Црној Гори, он је, у интервјуу за ИН4С, навео да је ријеч о систематском и програмском наметању латинице као облику којим ће се српски начин културног препознавања свести на фолклорни и декоративни.

Према његовим ријечима, увођење црногорског језика је лингвистички неоправдано и политички мотивисано.

Ломпар је изјаву митрополита црногорско-приморског Амфилохија о политици званичког Београда према Косову и Метохији окарактерисао као “тачну и прецизну”.

Повод Вашег доласка у Црну Гору је промоција књиге “Ново Косовско распеће” митрополита Амфилохија. Реците ми укратко Ваш утисак о књизи?

-У књигама митрополита Амфилохија се показује досљедност када је ријеч о Косовској традицији као укупном збиру различитих момената који обликују наше памћење у које спада и Косовски завет, историјски садржаји Косовске битке – њена вишеструка реактуелизација каква је, рецимо, она код Његоша. Показује се и један континуитет када је ријеч о активностима митрополита Амфилохија. С друге стране, показује се нешто што је карактеристично за изворни хришћански моменат, а то је чињеница да се ријечи, у овом случају оно што је митрополит Амфилохије у различитим случајевима рекао о Косову и Метохији, поклапају са његовим личним чиновима када је ријеч о учешћу у спасавању, односно сахрањивању невино убијених у вријеме НАТО агресије на Косово и Метохију и нашу земљу.

Ваш књижевни опус фокусиран је углавном на тему српског културног идентитета за који често кажете да се свјесно и систематично уништава. У коме видите највећег кривца за такво стање?

-Сложени су услови који су довели до нестабилности српског културног и националног идентитета и они сежу од историјских услова као што је историјско постојање унутар нејасних оквира југословенске државе. Српски народ је народ који постоји на граници свјетова и он у извјесном смислу дијели судбину граничних народа – то су дотицаји, сукобљавање различитих традиција, религија и слично. Нема сумње да је српски културни и национални идентитет на удару оних држава у којима живи српски народ, тако је у Хрватској он изложен различитим облицима денационализације. То је пут којим иде и Црна Гора са радикалном латинизацијом и денационализацијом Срба. У Босни и Херцеговини културни идентитет не постоји у ономе што се назива муслиманско- хрватска федерација, битно је потиснут, док у Републици Српској има релативно прикладне облике постојања. У самој Србији је, што је кључно, јер је судбина српског народа битно одређена судбином Србије – на дјелу један процес снажне симулације националнога опредељења, па се истовремено читав низ поступака и одлука које свједочи о дезинтеграцији кључних момената српског културног обрасца.

Често на својим научним скуповима и у интервјуима кажете да ћирилица нестаје у Србији. Како видите положај ћирилице у Црној Гори?

-За разлику од времена када сам ја долазио у Црну Гору, као млад човјек, примјећујем да је сада ријеч о систематском и програмском наметању латинице као облику којим ће се српски начин културног препознавања свијести на фолклорни и декоративни, односно у извјесном смислу понашање Срба у Црној Гори учинити саобразним понашању Срба у Сјеверно- америчким или Западно- европским земљама и на тај начин ће се они искоријенити из једне традиције која је аутентична њиховој.

Да ли сте кроз Вашу деценијску књижевну борбу за очување српског идентитета наишли на подршку интелектуалних кругова у мјери у којој је то било за очекивати?

-Добар дио живота проживио сам у Титоистичкој Југославиј и није неприродно што је број интелектуалаца спремних да се ангажују у корист српских националних права био релативно мали. С друге стране, ту је увијек битан елемент онога што називамо неком врстом пропагандистичког односа према српској култури. Ми видимо да је био присутан увијек један број људи у приликама када је то корисно високо дизали српски барјак и узвикивали пароле, укључивали неке које су сад на власти у Србији да би у тешким временима показали да су спремни да све то што су уздизали баце под ноге.

Бити Србин у Црној Гори често значи бити дискриминисан. Како то коментаришете?

-То бисмо могли назвати у секуларним терминима изазовом, а у религијском термину искушењем. Нема сумње да је положај Срба у Црној Гори данас драматичан, али ни у комунистичкој Црној Гори нијесу облици српског постојања били лакши. У тадашњој Црној Гори све оно што је било везано за српске традиције могуће је било затомити, да нема никаквог одјека. Уколико би се промијенила политика Владе Србије, у смислу интеграционистичког приступа, онда би се олакшао положај Срба у Црној Гори.

Да ли сматрате да је увођење црногорског језика учињено насилно, тј.политичким дјеловањем људи из црногорског државног врха?

-Увођење црногорског језика представља друштвени и културни инжењеринг чија је основна мисао да се денационализује српски народ у Црној Гори, јер је једна варијанта српског језика проглашена црногорским језиком. То је лингвистички неоправдано, а политички мотивисано.

Један сте од потписника Апела за одбрану Косова и Метохије. Може ли се српски народ одупријети западном мијешању по питању Космета?

-Ми не можемо утицати на поступке великих сила које су давно наумиле да Косово и Метохију ставе ван државне цјелине Србије, али можемо утицати на своје поступке у борби против тих њихових настојања. Кључно је да се покаже спремност да се дипломатски и културно питање Косова и Метохије држи на оном нивоу какво је данас, а то свакако не може бити признањем независности.

Митрополит Амфилохије је, такође потписник Апела, чије је име ових дана доспјело у жижу јавности због изјаве да “политика предсједника Србије Александра Вучића води издаји Србије и Косова”. Да ли сте сагласни са изјавом митрополи-та?

Митрополитова изјава је сасвим прецизна и тачна. Она чак са великом обзирношћу именује оно што се заиста истински догађа, а ови облици јавног шиканирања једне изузетне личности у нашој данашњој православној ситуацији представљају само додатни доказ да је митрополит био у праву. С друге стране, читава проблематика Апела се своди на једног човјека. Превиђа се да је потписник Апела и владика Лаврентије који је најстарији епископ Српске православне цркве, да је потписао велики број професора с факултета и тиме сузити пажња јавности да је велики број људи мишљења да је политика српског врха према Косову и Метохији погрешна.

Шта нам може донијети 2018.година?

-Па могла би донијети доста драматичних догађаја, али може нас и пријатно изненадити па успијемо да одбранимо положај Косова и Метохије и можда наше државно руководство одустане од онога што чини.

Имате ли поруку за Србе у Црној Гори?

-Имам да кажем да би у политичком смислу требало да дјелују јединствено, што не видим да им полази за руком. У културном смислу да негују своје писмо и да се боре за његову правну једнакозаступљеност у државним институцијама Црне Горе, и своје политичке представнике усмјере на заступање српских националних права.

(in4s.net)