Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(мај 08, 2021)
Због многих крвавих сукоба у прошлости, Западни Балкан остаје један од најнапетијих региона у Европи. Упркос релативном миру, тема могућег рата периодично се поново појављује на дневном реду и за то постоји много разлога који су засновани на етничкој и верској основи. Пре свега, ово се тиче територија попут Космета, Босне и Херцеговине и такозване Прешевске долине на југу Србије.
   |    (апр 29, 2021)
Амбасадор САД у Београду Ентони Годфри изјавио је данас да је, према његовом мишљењу, познати научник и геније Никола Тесла - Американац. Подсетимо, Тесла је до јуче за Амбасаду САД у Београду био Србин што се може видети и у рекламној кампањи "Ви сте свет", у њеној режији. 
   |    (апр 28, 2021)
Признавањем геноцида над Јерменима 1915-те у Турској Џо Бајден је ударио на Реџепа Тајипа Ердогана због куповине руских ПВО ракетних система С-400. Неки мисле да иза признања стоје исти интереси и мотиви као и 2016-те када су Американци преко незадовољних у турској армији покушали да изведу пуч против Ердогана који је једва сачувао власт и главу.
   |    (апр 28, 2021)
Бубица на реверу градоначелника Драшка Станивуковића у време разговора врха Републике Српске са Александром Вучићем је приоритетно безбедносно питање – оценио је за ТВ Хепи експерт за безбедност Џевад Галијашевић.
   |    (апр 28, 2021)
Лига историчара са тзв. Косова „Али Хадри” тражи од председника САД Џоа Бајдена да званично призна да је у периоду између 1998– 1999. Србија починила геноцид над Албанцима. Ова организација, тачније њен огранак из Дечана, послала је захтев америчком амбасадору Филипу Коснету да изврши притисак на Бајдена и призна геноцид над Албанцима, као што је у суботу признао геноцид над Јерменима, поставши тако први председник САД који је то учинио.
   |   

ПРЕТИ ЛИ НОВИ БАЛКАНСКИ РАТ?

 У овом тренутку, на Балкану само једна страна иде ка конфликту, а то је она страна која жели ревизију граница — албанска. Ситуација на Балкану захуктава се до усијања. У Македонији сукоби трају и не види се излаз из кризе; црногорски парламент требало би да изгласа одлуку о приступању Црне Горе НАТО-у, чему се противи и опозиција и већи део грађана. Због тога су на Цетињу, где би требало да заседа црногорски парламент, истовремено заказани протести на које ће доћи грађани из свих делова Црне Горе. Босанскохерцеговачка криза траје годинама, и изнова се потпаљује. Албанци јавно најављују формирање „велике Албаније“ у коју би, према њиховим сновима, требало да уђе и део југа Србије — скоро до Ниша.

Прети ли нови Балкански рат?

Све је више сумњи да је крхки мир на Балкану доведен у питање развојем догађаја у Македонији. Могућност за избијање рата на Балкану постоји, сматра Слободан Јанковић са београдског Института за међународну политику и привреду, међутим, он је уверен да мир још увек није изгубљен.

„Још увек има шанси да се ситуација у Македонији реши без рата, што не значи без сукоба. Још није било пуцања и још увек нема мртвих. Дакле, докле год је таква ситуација, могуће је наћи мирније решење“, објашњава Јанковић.

У овом тренутку, на Балкану само једна страна иде ка конфликту, наставља Јанковић, а то је она страна која жели ревизију граница.

„То су, у овом случају, Албанци. Имамо недавну изјаву председника Општине Бујановац, који каже да та општина није део Србије, да је његов председник — председник Албаније, имали смо годинама провокације из саме Албаније, као и најновије изјаве да ће се, ако нема европске перспективе, ићи ка уједињењу са Косовом. Имамо јасне намере албанских политичких партија у Македонији за преуређење Македоније, које, полако али сигурно, иду ка федерализацији, а онда и подели те земље. Дакле, онај који жели да мења границе, спремнији је на сукоб. У овом случају, то је албански фактор“, закључује Јанковић.

Историчар Чедомир Антић каже да је уверен да Балкану не прети међудржавни сукоб, с обзиром на чињеницу да активност Албаније не би била могућа без отворене подршке САД и НАТО-а. Ако би САД повукле подршку или би им објасниле да то не раде, до тога не би дошло.

„Моје уверење је, међутим, да неће бити ни мира ни демократизације у албанским земљама ако не буде уведена нека врста окупације на 10-20 година, постепене декриминализације и припреме за отворено и слободно друштво“, каже Антић.

Албанија је била једна од првих земаља која је пригрлила фашизам, који је после Другог светског рата замењен стаљинизмом, а потом су стаљинисти постали демократе. У Албанији је на делу збир свих могућих тоталитаризама и шовинизам који тежи окупацији других земаља.

„Сада више није реч о уједињењу земаља у којима су Албанци већина. Чули смо Јонуза Муслијуа, он би хтео да ’великој Албанији‘ присаједини град у коме Албанци чине 0,04 одсто становништва. То мора да се заустави. Било би добро да то зауставе они који су већ војно присутни тамо. Међутим, ако они то неће, можда би било добро да се балканске земље поново уједине. Раније су се уједињавале против Турака, сад против Албанаца, али не са жељом да се Албанцима нешто оспори. Моје уверење је да Србија не треба да се бори за реинтеграцију Косова. Не треба радити оно што су радили Хрвати, али, наравно да у решењу албанско-српског питања мора да буде речи о демократији, о плебисциту, о промени граница, и треба говорити о томе да не можемо да дозволимо једној групи полуобразованих шовиниста да дефинишу један народ“, закључује Антић.

www.rs.sputniknews.com

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

98187093 262121271815911 5764122891809456128 n

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ЈА ВОЛИМ СРБИЈУ