Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(мај 08, 2021)
Због многих крвавих сукоба у прошлости, Западни Балкан остаје један од најнапетијих региона у Европи. Упркос релативном миру, тема могућег рата периодично се поново појављује на дневном реду и за то постоји много разлога који су засновани на етничкој и верској основи. Пре свега, ово се тиче територија попут Космета, Босне и Херцеговине и такозване Прешевске долине на југу Србије.
   |    (апр 29, 2021)
Амбасадор САД у Београду Ентони Годфри изјавио је данас да је, према његовом мишљењу, познати научник и геније Никола Тесла - Американац. Подсетимо, Тесла је до јуче за Амбасаду САД у Београду био Србин што се може видети и у рекламној кампањи "Ви сте свет", у њеној режији. 
   |    (апр 28, 2021)
Признавањем геноцида над Јерменима 1915-те у Турској Џо Бајден је ударио на Реџепа Тајипа Ердогана због куповине руских ПВО ракетних система С-400. Неки мисле да иза признања стоје исти интереси и мотиви као и 2016-те када су Американци преко незадовољних у турској армији покушали да изведу пуч против Ердогана који је једва сачувао власт и главу.
   |    (апр 28, 2021)
Бубица на реверу градоначелника Драшка Станивуковића у време разговора врха Републике Српске са Александром Вучићем је приоритетно безбедносно питање – оценио је за ТВ Хепи експерт за безбедност Џевад Галијашевић.
   |    (апр 28, 2021)
Лига историчара са тзв. Косова „Али Хадри” тражи од председника САД Џоа Бајдена да званично призна да је у периоду између 1998– 1999. Србија починила геноцид над Албанцима. Ова организација, тачније њен огранак из Дечана, послала је захтев америчком амбасадору Филипу Коснету да изврши притисак на Бајдена и призна геноцид над Албанцима, као што је у суботу признао геноцид над Јерменима, поставши тако први председник САД који је то учинио.
   |   

ШВЕДСКА НЕЋЕ У НАТО

Иако је шведска Влада раније ове године одлучила да потпише са НАТО пактом Споразум о подршци државе домаћина, онa се отворено изјаснилa да неће тежити чланству у НАТО. Ова одлука је донета кратко након објављивања извештаја, који је наручила Влада Шведске, са циљем да се представе могуће предности и мане чланства у НАТО.

У извештају се наводи да је сценарио по коме Русија напада Шведску скоро па невероватан, и да ће сваки војни сукоб у Северној Европи највероватније доћи због ерупције у балтичким државама – где се поново Русија представља као могући агресор - али ово је, такође, скоро немогуће.

Маргот Валстрем, Министар спољних послова Шведске је прокоментарисао да даје предност "политичком дијалогу и широким билатералним и међународним партнерствима, над уласком у НАТО" (локални СЕ: 9. септембар, 2016.). Она је даље додала да слобода од војних савеза добро служи Шведску и помаже у стварању сигурности и стабилности у Северној Европи.

У извештају се закључује да чланство у НАТО не би помогло у доношењу било каквог значајног решења за тренутни проблем недовољних војних способности Шведске. У ствари, то би највероватније било скупо за шведске пореске обвезнике. Шведска влада је већ одлучила да би војни трошкови, између 2016. и 2020. године,  требало да порасту за 1,2 милијарде долара (Billner 2016), што све укупно износи 27 милијарди долара. Осим тога, такође би се створила непотребна политичка криза са Русијом. Једино "корисно" у извештају је питање како ће Шведска реаговати у случају "руске агресије" у Балтичком региону и даље јачање "застрашујући способности" Запада (Радио Шведска: 9. септембар, 2016.) - што је учтив начин да се каже "повећавамо нашу моћ, како бисмо ограничили Русију".

Занимљиво је да се расположење међу шведским становништвом по питању чланства у НАТО променило од прошле године. У истраживању које је спроведено у јуну 2016., 49% учесника су рекли да су против уласка Шведске у НАТО (прошле године је било 39%), 33% је имало позитиван став о чланству (прошле године их је било 41%), а 18% је било неодлучно (прошле године 20%) (Локални СЕ, 7. јула, 2016.). У том смислу, одлука шведске владе да остане неутрална по овом питању је у складу са жељама шведског народа.

У Шведској се и даље воде дискусије о томе да ли да и даље само сарађују или да се придруже Стратешком комуникацијском центру НАТО (StratCom), органу створеном да утиче на јавно мнење тако што користи наратив најповољнији за намере и циљеве Алијансе ", као што је „борба против руске пропаганде". У ствари, StratCom се повезао и у контакту је са разним војним, образовним и владиним установама у  Шведској (Stratcomcoe 2016).

Шведска је недавно постала нестални члан Савета безбедности УН, те се њен утицај и позиције у међународном систему побољшавају. Надамо се да ће се Шведска влада одлучити за неутралан став између Запада и Русије, без обзира на израженије про-натовске и про-америчке ставове. Регионална стабилност и не-конфронтација, како у читавој Европи, и прецизније, у области Балтичког мора, требало би да буду међу највишим приоритетима, а Шведска има могућности да да делује као дипломатски посредник у том погледу. На жалост, Споразум о подршци нације домаћинаи везе са StratCom, могу саботирати ову позицију Шведске, али избор да не тражи чланство у НАТО, може да значи да има наде.

(Катехон)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

98187093 262121271815911 5764122891809456128 n

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ЈА ВОЛИМ СРБИЈУ