Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(мај 08, 2021)
Због многих крвавих сукоба у прошлости, Западни Балкан остаје један од најнапетијих региона у Европи. Упркос релативном миру, тема могућег рата периодично се поново појављује на дневном реду и за то постоји много разлога који су засновани на етничкој и верској основи. Пре свега, ово се тиче територија попут Космета, Босне и Херцеговине и такозване Прешевске долине на југу Србије.
   |    (апр 29, 2021)
Амбасадор САД у Београду Ентони Годфри изјавио је данас да је, према његовом мишљењу, познати научник и геније Никола Тесла - Американац. Подсетимо, Тесла је до јуче за Амбасаду САД у Београду био Србин што се може видети и у рекламној кампањи "Ви сте свет", у њеној режији. 
   |    (апр 28, 2021)
Признавањем геноцида над Јерменима 1915-те у Турској Џо Бајден је ударио на Реџепа Тајипа Ердогана због куповине руских ПВО ракетних система С-400. Неки мисле да иза признања стоје исти интереси и мотиви као и 2016-те када су Американци преко незадовољних у турској армији покушали да изведу пуч против Ердогана који је једва сачувао власт и главу.
   |    (апр 28, 2021)
Бубица на реверу градоначелника Драшка Станивуковића у време разговора врха Републике Српске са Александром Вучићем је приоритетно безбедносно питање – оценио је за ТВ Хепи експерт за безбедност Џевад Галијашевић.
   |    (апр 28, 2021)
Лига историчара са тзв. Косова „Али Хадри” тражи од председника САД Џоа Бајдена да званично призна да је у периоду између 1998– 1999. Србија починила геноцид над Албанцима. Ова организација, тачније њен огранак из Дечана, послала је захтев америчком амбасадору Филипу Коснету да изврши притисак на Бајдена и призна геноцид над Албанцима, као што је у суботу признао геноцид над Јерменима, поставши тако први председник САД који је то учинио.
   |   

ЗАШТО СУ „ПСИ-ЧУВАРИ ДЕМОКРАТИЈЕ“ ПОСТАЛИ ПСИ РАТА

Свим интервенцијама иза којих је стајао НАТО од почетка ′90-их година претходиле су класичне пропагандне кампање у којима је, уз обиље сервираних лажи, припремано јавно мњење у државама-чланицама за оно што ће уследити — интервенцију, каже Цвијетин Миливојевић. Предизборне кампање у Сједињеним Америчким Државама и Црној Гори показале су да су најзначајнији медији, уместо „чувара јавног интереса“, постали средство у рату елита против опозиције и(ли) већине становништва.

Нови светски медијски поредак је Иван Пернар, посланик хрватске партије „Живи зид“ дефинисао реченицом: „Данас бомбе не падају са неба него са ТВ екрана“.

Оружје елита

С том констатацијом слаже се и аналитичар Цвијетин Миливојевић, директор агенције „Прагма“, који каже да смо у медијском праћењу предизборних кампања у САД и Црној Гори видели оно што смо могли и да очекујемо.

„Политички мејнстрим САД је подударан са политиком водећих медија, у које рачунам и ове модерне интернет-канале. Потпуно је јасно да је већина релевантних медија била на страни династије Клинтон, као што смо у Црној Гори потпуно јасно могли да знамо да ће већина црногорских медија бити на страни садашње, односно досадашње власти Мила Ђукановића“, каже Миливојевић за Спутњик. Према његовим речима, у оба случаја је јасно да се медији не баве оним што им је мисија — извештавањем. „Медији су, заправо, део неких лоби група, чак бих рекао једна врста оружја и оруђа које фактички директно утиче на изборну вољу грађана. И то не само да утиче пре гласања, него и у постизборно време, тако што се, на пример, у САД организују масовне демонстрације против Трампа уз образложење да је претња за неколико милиона миграната, а у Црној Гори се опозиција представља као претња за стабилност и независност“, истиче Миливојевић.

Одговор грађана

Упркос „ратничком извештавању“ главних медија током председничких избора у САД и референдума у Великој Британији, грађани САД изабрали су Трампа, а Велике Британије да изађу из Европске уније. Према Миливојевићу, то није доказ да су медији изгубили снагу већ да у тим случајевима нису пресудно утицали на коначни резултат.

„Реч је, заправо, о томе да су политичке елите одређење ставова различитих слојева грађана. То може да буде једна врста одговора грађана, понекад понукана инатом, на чињеницу да политичке елите нису схватиле шта је у том тренутку њихов доминантан интерес“, оцењује он. Према његовим речима, у ситуацији смо да гледамо неку врсту престројавања које ће тек уследити, јер су победа Трампа и „брегзит“ шок за политичке елите, поготово у великим земљама ЕУ. Очекује се да се и у другим земљама могу десити слична изборна изненађења и да се део елита европских земаља прилагоди у ходу ономе што је став грађана. А све елите у земљама ЕУ знају шта грађани мисле и о пореској политици али и о деградацији сопственог суверенитета. „Ја мислим да су победа Трампа у САД и ’брегзит‘ добар сигнал за остале земље ЕУ у ком правцу се морају мењати уколико желе да и даље буду нормалне земље, па и по цену да ЕУ не опстане у форми у којој и данас постоји“, каже Миливојевић и додаје да све то неће променити правац у ком су кренули медији.

Претходница бомби

Према његовим речима, пад Берлинског зида и рушење совјетске империје били су тај камен-међаш у коме су западни мејнстрим медији постали, можда, и друга сила у државама западне демократије после оружане. Они су стварали и креирали јавно мњење и директно доприносили одлукама политичких лидера хоће ли или не негде употребити оружје, сматра Миливојевић, аутор студије „Глобално Потемкиново село — медијски рат 1990-94“.

„Свим интервенцијама иза којих је стајао НАТО од почетка ′90-их година претходиле су класичне пропагандне кампање у којима је, уз обиље сервираних лажи, припремано јавно мњење у државама-чланицама за оно што ће уследити — интервенцију. Парадоксално изгледа, али у тих петнаестак година вођено је више ратова него током остатка 20. века, не рачунајући два светска рата. Говорим о такозваним малим и ефикасним ратовима који су имали исто толико жртава као и велики ратови. И то је била та срамна улога медија. Очигледно је да је 1989. или 1990. година била тај тренутак кад су се медији отргли контроли и уместо сервиса, макар и режимског, постали један брутални креатор и инспиратор рата“, каже Миливојевић. Он сматра да смо Орвелову „1984“ већ и живели и проживели. „Не знам да ли постоји ишта горе од тога, вероватно да постоји, али све оно што је Орвел написао, сви смо ми доживели“, додаје он.

(https://rs.sputniknews.com)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

98187093 262121271815911 5764122891809456128 n

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ЈА ВОЛИМ СРБИЈУ