Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(мај 08, 2021)
Због многих крвавих сукоба у прошлости, Западни Балкан остаје један од најнапетијих региона у Европи. Упркос релативном миру, тема могућег рата периодично се поново појављује на дневном реду и за то постоји много разлога који су засновани на етничкој и верској основи. Пре свега, ово се тиче територија попут Космета, Босне и Херцеговине и такозване Прешевске долине на југу Србије.
   |    (апр 29, 2021)
Амбасадор САД у Београду Ентони Годфри изјавио је данас да је, према његовом мишљењу, познати научник и геније Никола Тесла - Американац. Подсетимо, Тесла је до јуче за Амбасаду САД у Београду био Србин што се може видети и у рекламној кампањи "Ви сте свет", у њеној режији. 
   |    (апр 28, 2021)
Признавањем геноцида над Јерменима 1915-те у Турској Џо Бајден је ударио на Реџепа Тајипа Ердогана због куповине руских ПВО ракетних система С-400. Неки мисле да иза признања стоје исти интереси и мотиви као и 2016-те када су Американци преко незадовољних у турској армији покушали да изведу пуч против Ердогана који је једва сачувао власт и главу.
   |    (апр 28, 2021)
Бубица на реверу градоначелника Драшка Станивуковића у време разговора врха Републике Српске са Александром Вучићем је приоритетно безбедносно питање – оценио је за ТВ Хепи експерт за безбедност Џевад Галијашевић.
   |    (апр 28, 2021)
Лига историчара са тзв. Косова „Али Хадри” тражи од председника САД Џоа Бајдена да званично призна да је у периоду између 1998– 1999. Србија починила геноцид над Албанцима. Ова организација, тачније њен огранак из Дечана, послала је захтев америчком амбасадору Филипу Коснету да изврши притисак на Бајдена и призна геноцид над Албанцима, као што је у суботу признао геноцид над Јерменима, поставши тако први председник САД који је то учинио.
   |   

ДА ЛИ ЈЕ НА ПОМОЛУ РАТ ИРАНА И ТУРСКЕ ЗБОГ ЈЕДНОГ ЗАСТРАШУЈУЋЕГ ПРОЈЕКТА?

Шефица Одељења за заштиту животне средине Ирана Масуме Ебтекар позива Министарство спољних послова те земље да утичу на Турску и, ако је могуће, убеди турске власти да одустану од идеје даље изградње брана.

Према речима Ебтекарове, иранско Министарство спољних послова би морало да обави преговоре са Турском и убеди владу у Анкари да одустане од изградње брана на рекама Тигар и Еуфрат. Ебтекарова критикује Турску због непромишљене изградње гигантских брана, које доводе до исушивања река. У оквиру свог амбициозног али и застрашујућег пројекта у Јужној Анадолији, Турска планира изградњу 22 бране.

Критику Масуме Ебтекар подржао је и председник Хасан Рохани. Током свог говора на недавно одржаној Међународној конференцији о борби против пешчаних олујаи дезертификације земљишта, председник Рохани је осудио градњу брана коју планира Турска. Према његовим речима, ирационална изградња коју Анкара има намеру да спроведе доводи до исушивања бројних водених површина, језера и река, како у Ираку тако и у Ирану, што касније доводи до повећаног броја пешчаних олуја у региону.

Турске власти, а најпре заменик министра спољних послова задужен за питања јужне Азије, нису се сложиле са овом критиком током конференције. Турски представник је објаснио да се изградња брана наводно врши уз све мере предострожности и поштовање правила и прорачуна који за циљ имају очување животне средине.

Без обзира на речи турских представника, ирански стручњаци упозоравају да би, ако на дипломатском нивоу не дође до решења ове ситуације, државе могле да се нађу на ивици рата за воду.

Историјат овог проблема за Спутњик објашњава Мухамед Дарвиш, директор одељења за односе са јавношћу Одељења за заштиту животне средине:

„Турска је започела тај пројекат још 1980. године. Циљ је био да се ток река Тигар и Еуфрат промени у корист Турске, при чему би онда Ирак и Сирија остали без воде из ових река. У том тренутку су Садам Хусеин и Хафез ел Асад били моћни и утицајни политичари и могли су да припрете Турској“.

Али ускоро је Ирак ушао у рат са Ираном (конфликт је трајао 8 година), након чега је дошла на ред окупација Кувајта, и на крају и војна инвазија САД. После свих ових недаћа, Ирак је потпуно изгубио снагу и утицај какав је раније имао као јак регионални играч.

„Тренутак слабости централне власти у Ираку, као и хаос грађанског рата у Сирији, Турска је искористила и добила  међународни кредит за изградњу чак 22 бране на Тигру и Еуфрату“, објашњава Дарвиш.

Ако Турска заиста реализује своје намере и изгради, како је испланирала, брану Илис на Тигру у региону Хасанкејф, обима 10,4 милијарди кубних метара, то ће изазвати прави колапс и невиђену кризу због недостатка воде.

Планови Турске су да онемогући даљи ток реке Еуфрат у потпуности, а реке Тигар за 60 одсто. Последично, на територију Сирије и Ирака више неће дотицати ни кап воде из ових река, регионалних жила куцавица.

„Не само што би изградња ове бране онемогућила доток река, чиме би се у потпуности исушило корито, већ би и 2,5 милијарди хектара земље у Сирији и више од 5 милијарди хектара земље у Ираку остало без могућности наводњавања. То би за пољопривреднике значило да остају без посла, а посредно сиромашни. Ово би само ишло наруку ДАЕШ-у. Тада би терористи могли да регрутују несрећне фармере који су остали без земље и хране. Какву опасност представља ДАЕШ за цео свет, нема потребе наглашавати“, објашњава Дарвиш.

Поред тога што би изградња турских брана довела до исушивања река, стварила би и огромне пешчане дине. Количина песка се од 1988. године ионако константно повећава, управо као последица изградње брана у Турској, што је и председник Ирана Рохани много пута истакао.

Када је својевремено премијер Ирана Нури Малики покренуо ово питање и изнео оптужбе на рачун Турске поводом могуће изградње нових брана, Анкара је упутила веома опасан одговор:

„Ако већ Ирак не дели са нама своју нафту, зашто бисмо ми били у обавези да делимо своје водене ресурсе“.

Мора се овде истаћи да је нафта економско благо, а вода животна потреба. Ова два ресурса се не смеју да се упоређују. Вода из река припада свим становницима у околини речног тока. Ако би се пратио овај нетачни турски принцип, онда би и Етиопија могла да изјави да, ако Нил већ извире на њеној територији, Египат нема право на воду из те реке.

Други саговорник Спутњика Халил Агаџанлу, стручњак за водене ресурсе и проблеме дезертификације, руководилац Одељења за хидрологију при управи иранске провинције Зенжан, на питање: „И где је ту решење овог проблема“, одговара:

„Међународна конвенција УН за борбу против дезертификације земљишта и јесте настала делимично као вид борбе против пешчаних олуја. Веома је важан исправан геополитички приступ у овом питању. На решавању овог проблема не може самостално да ради само једна држава, резултати могу да се постигну само заједничким напорима на државном, међународном и регионалном нивоу, уз активну сарадњу и дипломатски дијалог“.

Агаџанлу истиче да би, ако нека држава не буде поштовала права друге државе, у овом случају то могло да доведе до политичких, економских, социјалних и безбедносних проблема. Такође, наводи саговорник Спутњика, овај би проблем могао да утиче и на остале државе региона.

Иранска невладина организација „Мијанроундан“ је у мају организовала онлајн петицију упућену генералном секретару УН Антонију Гутерешу са молбом да утиче на Турску, како би Анкара одустала од свог застрашујућег плана изградње брана.

У петицији се наводи да „разорне последице грађевинских планова у Турској могу да доведу до погоршавања услова живота људи у Ираку и Сирији, који су и без овог проблема већ измучени дугогодишњим ратовима и борбом против терориста ДАЕШ-а… Турски пројекат изградње брана угрожава људска права“.

(https://rs.sputniknews.com)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

98187093 262121271815911 5764122891809456128 n

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ЈА ВОЛИМ СРБИЈУ